U skladu sa godišnjim planom usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača za teritoriju Republike Srbije bez teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2025. godinu, u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, održana je edukacija za Modul 10: Uljana repica i manje gajene uljarice – očuvanje proizvodnje i uvođenje novih biljnih vrsta.
Edukacija je održana 18.06.2025. godine u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima. Uprkos žetvi i godišnjim odmorima interesovanje za edukacijama nije opalo, te je i ovaj put sala bila puna.
Edukaciju je otvorila prof. dr Dragana Latković, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju tako što je pozdravila učesnike i upoznala ih sa sadržajem edukacije, usmerenim na uljanu repicu i mane gajene uljarice.
Tokom edukacije održano je 6 predavanja.
Prvo predavanje održala je prof. dr Ana Marjanović Jeromela na temu „Gajenje uljane repice“ istakavši da je uljana repica najznačajniji izvor biljnog jestivog ulja u Evropi, dok je u svetu druga industrijska kultura po značaju. Uljana repica se u Evropskoj uniji gaji na preko šest miliona hektara, a u svetu na preko 35 miliona hektara. U Evropi je uglavnom rasprostranjena ozima forma jer postiže veće prinose po jedinici površine u odnosu na jaru.
Dr Željko Milovac održao je predavanje na temu „Zaštita uljane repice od štetočina“ tokom kojeg je istakao da uljanu repicu oštećuju brojni insekti. Štetni insekti u jesenjem periodu su buvači i repičina lisna osa. Od štetnih insekata u proleće posebno se ističu repičin sjajnik i mala i velika repičina pipa.
I naredno predavanje održao je dr Milovac, na temu „Oprašivači uljane repice i kako ih zaštititi“ tokom kojeg je istakao da pored štetnih insekata veliki uticaj na prinos uljane repice imaju i oprašivači, zbog čega ih je potrebno zaštititi od negativnog uticaja savremene poljoprivredne proizvodnje.
Dr Dragana Rajković predstavila je starinsku kulturu koja se ponovo vraća na poljoprivredne površine Evrope tokom predavanja na temu „Lanik – biljka prošlosti i budućnosti “. Lanik se ističe po svom izuzetnom hemijskom sastavu – ulje iz semena sadrži visok udeo polinezasićenih masnih kiselina, naročito omega-3, što ga čini veoma korisnim u ishrani ljudi i životinja. Pored toga, ovo ulje ima primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.
Potom je prof. dr Ana Marjanović Jeromela upoznala učesnike edukacije sa jednogodišnjom uljaricom koja dobro podnosi nepovoljne uslove spoljašnje sredine, sušu, udare jakog vetra i druge klimatske nepogode tokom predavanja na temu „Šafranika – potencijalni odgovor na sušu“.
Poslednje predavanje na ovoj edukaciju održala je prof. Marjanović Jeromela na temu „Mogućnost gajenja manje gajenih uljarica na marginalnim zemljištima“ sumirajući koje sve uljarice mogu da se gaje na marginalnim zemljištima i pod kojim uslovima kako bi se ostavrila uspešna proizvodnja.
Očekuje se da će edukacija doprineti podizanju nivoa svesti i znanja o značaju gajenja uljane repice i manje gajenih uljarica u našoj zemlji.
Stečena znanja savetodavaca biće u funkciji podizanja svesti poljoprivrednih proizvođača o očuvanju proizvodnje uljane repice i uvođenju novih biljnih vrsta na oranicama širom naše zemlje.
