POZIV ZA PRIJAVU NA EDUKACIJE FIZIČKIH LICA IZ OBLASTI SAVETODAVNI POSLOVI, JUL 2023. GODINE ZA MODULE IZ GRUPE SAVETODAVNI POSLOVI – 1 do 3

Institut za primenu nauke u poljoprivredi je zajedno sa partnerskim organizacijama (Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu, PSSS Šabac, PSSS Valjevo,  i PSSS Čačak) u sredu, 31.05.2023. godine, održao završni skup na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem su promovisani rezultati projekta „Uticaj prvih 100 dana laktacije na prinos i kvalitet mleka kod različitih rasa krava“. Projekat je finansiran sredstvima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, u okviru podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini.

U realizaciji projekta učestvovali su: dr Radmila Beskorovajni, rukovodilac projekta, dr Stevan Čanak, dr Robert Radišić, dr Mladen Popovac, dr Milovan Pušić, Boris Berisavljević, dipl.inž., Nikola Popović, master inž., Tanja Maksimović, master inž., Mara Jojić, dipl.inž., Aleksandar Vujanović, dipl.inž., Neven Anokić, dipl.inž., Svetislav Marković, dipl.inž., Zoran Kozlina, dipl.inž. i Miroslav Jaćimović, dipl.inž.

Ispitivanje uticaja prvih 100 dana laktacije na prinos i kvalitet mleka posebno je značajno sa ekonomskog stanovišta. Na našim porodičnim farmama koje se bave proizvodnjom mleka gaje se holštajn frizijska (HF), kao specijalizovana rasa za proizvodnju mleka, i simentalska rasa (SIM), kombinovanog smera proizvodnje. Uslovi u kojima se gaje ove dve rase su vrlo različiti, pa je jedan od  postavljenih ciljeva projekta bio utvrđivanje optimalne strukture stada i uslova odgajivanja, kako bi proizvođači mogli da ostvare najpovoljnije moguće ekonomske efekte u proizvodnji mleka.

Tokom trajanja projekta praćeni su proizvodnja i kvalitet mleka u prve tri kontrole mlečnosti, odnosno u prvih 100 dana laktacije. Istovremeno je praćeno delovanje značajnijih negenetskih uticaja na proizvodnju mleka: ishrane, nege, zdravlja grla, kao i primenjenog menadžmenta na porodičnim farmama.

Jedan od ciljeva ispitivanja bio je da se na egzaktan način utvrdi ekonomski efekat primenjenih mera na prinos i kvalitet mleka tokom prvih 100 dana laktacije. U tu svrhu upotrebljena je analitička kalkulacija cene koštanja, koja obuhvata sve prihode i troškove učinjene tokom proizvodnog ciklusa. Na taj način utvrđen je ekonomski efekat proizvodnje mleka tokom prvih 100 dana laktacije.

Ispitivanje prinosa i kvaliteta mleka obavljeno je na ukupno 28 gazdinstava, koja gaje simentalsku i holštajn frizijsku rasu u Beogradskom, Mačvanskom, Kolubarskom i Moravičkom okrugu.

Proizvodni pokazatelji su ustanovljeni kod ukupno 115 grla simentalske, odnosno na 150 grla holštajn frizijske rase u navedenim okruzima. Prosečan prinos mleka, za posmatranu populaciju HF rase, bio je 3.159 kg mleka sa 3,89% mlečne masti i 3,28% proteina. Ostvareni prinosi u ovom ispitivanju su veći u odnosu na prosečnu proizvodnju krava HF rase koja je zabeležena u 2022. godini u Centralnoj Srbiji i koja se navodi u Stručnom izveštaju Glavne odgajivačke organizacije.

Posmatrana populacija SIM rase proizvela je u prvih 100 dana u proseku 2.229 kg mleka sa 4,04 % mlečne masti i 3,24% proteina. Krave obično dostižu maksimalnu proizvodnju od 40 do 60 dana nakokon teljenja, ali se smatra da visokoproduktivna grla maksimum u proizvodnji ostvaruju u periodu između 8. i 10. nedelje laktacije. Rasne odlike i individualna svojstva grla su značajno uticala ne samo na prinos, već i na hemijski sastav mleka, posebno na sadržaj mlečne masti.

Na osnovu istraživanja je sastavljena projekcija proizvodnje i troškova, te se pokazalo da se na farmama sa SIM grlima u prvih 100 dana laktacije  ostvaruje oko 35% vrednosti proizvodnje mleka od ukupne vrednosti za 350 dana laktacije, pri proizvodnji od 6600 l mleka. Vrednost podsticaja Republike Srbije je trenutno veoma značajna i učestvuje sa 24.2% u ukupnoj vrednosti mleka. Na farmama sa HF muznim grlima u prvih 100 dana laktacije ostvaruje se oko 33% vrednosti proizvodnje mleka pri dužini realne laktacije od 390 dana i mlečnosti od 10.200 l. Državni podsticaji za proizvodnju mleka učestvuju sa 22,9% u ukupnoj vrednosti mleka.

Istovremeno se u periodu prvih 100 dana laktacije postiže vrednost mleka po jedinici učinjenih troškova ishrane od 2,08din/din za SIM krave, te 2,77din/din za HF krave. Ukupna prosečna vrednost proizvodnje po učinjenim prosečnim troškovima ishrane iznosi 1,86 din/din za SIM i 2,59 din/din za HF grla. Razlike u troškovima po proizvedenom litru mleka imeđu SIM i HF rase potiču od različitih količina proizvedenog mleka, različitih sastava obroka i različitih cena hraniva

Na osnovu ovog istraživanja mogu se izdvojiti neke preporuke za porodična gazdinstva koja se bave proizvodnjom mleka:

• Potrebno je bolje voditi evidenciju proizvodnje (količine proizvedenog mleka, trajanje MTI, itd.),
• Voditi evidenciju troškova,
• Koristiti stručne savete stručnjaka PSSS, pre svega iz oblasti ishrane i reprodukcije (sastav obroka i izbor semena bikova),
• Raditi na skraćivanju međutelidbenog intervala uz pomoć stručnjaka,
• Posebnu pažnju obratiti na ishranu muznih krava u prvih 100 dana laktacije jer se tada postiže najveća vrednost proizvodnje uz najmanje troškove ishrane,
• Pratiti cene hraniva i po mogućnosti udruživati se radi postizanja niže cene,
• Višak prihoda preko troškova proizvodnje pažljivo investirati,
• Stalno podizati nivo znanja proizvođača u cilju efikasnije i profitabilnije proizvodnje mleka.

NOSILAC PROJEKTA: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

RUKOVODILAC PROJEKTA: dr Mladen Popovac

U realizaciji projekta “Genetsko unapređenje u svinjarstvu kroz sistem ocene mesnatosti na liniji klanja” pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije učestvovalo je pet naučno-istraživačkih i stručnih organizacija. Nosilac projekta je Poljoprivredni fakltet Univerziteta u Beogradu, uz učešće četiri partnerske organizacije: Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd i Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi (PSSS) iz Šapca, Valjeva i Mladenovca. Stručni tim na projektu činili su: dr Mladen Popovac, kao rukovodilac projekta, dr Radmila Beskorovajni, dr Milovan Pušić (Institut za primenu nauke u poljoprivredi), dr Radosav Vujić (PSSS Valjevo), Marina Gačić, dipl.inž. (PSSS Šabac) i Dragoljub Krajnović, dipl.inž. (PSSS Beograd). Istraživanja su sprovedena na šest porodičnih farmi svinja, na područjima koja pokrivaju navedene poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Farme same gaje pasad za tov, a godišnje proizvode od dve do šest hiljada tovljenika.

Cilj projekta je bio da se ocene osobine porasta i kvaliteta trupa kod svinja na liniji klanja, kako bi ocenjene vrednosti poslužile dalje za genetsko unapređenje populacija svinja u Srbiji. Kod tovljenika na liniji klanja utvrđena je mesnatost u trupu od 56,38%, sa veoma širokim intervalom variranja od 36,25 do 68,10% mesa u trupu, što otvara prostor za veoma uspešan selekcijski rad u cilju genetskog progresa ove, ali i drugih osobina iz iste grupe. Analizirajući kombinaciju ukrštanja različith genotipova u cilju proizvodnje prasadi za tov, najbolje kvalitativne pokazatelje u pogledu mesnatosti od 59,95 % imali su tovljenici melezi očeva pietrena i majki F₁ meleza landrasa i velikog jorkšira. Ocenjujući naslednost ove osobine utvrđen je koeficijent heritabiliteta od h² = 0,46. Ustanovljena srednja naslednost ove osobine ukazuje  na mogućnost brzog genetskog progresa u populacijama svinja, gde bi se u procenu priplodne vrednosti životinja uključila mesnatost, kao jedan od selekcijskih kriterijuma.

Takođe, jedan od ciljeva projekta je bio i da se promoviše neophodnost donošenja zakonskih regulativa, po kojima bi se cena tovljenika u klanici određivala na osnovu njihove mase, ali i kvaliteta trupa, a ne kao što je uglavnom bilo do sada, da se ona formira samo na osnovu mase. Značaj vrednovanja tovljenika na osnovu kvaliteta motivisaće dodatno odgajivače da unaprede mesnatost kod tovljenika, jer će na taj način ostvarivati veće ekonomske benefite iz više razloga.

Обавештавамо све заинтересоване да ће се у оквиру Сајма пољопривреде у Новом Саду, одржати конференција на тему “Одрживе пољопривредне праксе – Како достићи генетски потенцијал крава”.

Више информација о сајму можете добити кликом на link: https://www.sajam.net/images/2023/MPS_2023/MPS_2023_Programi/Pa_Mps_2023_srb_2552023.pdf

Организатори су Институт за примену науке у пољопривреди и Аустријски пољопривредни кластер, уз подршку Министарства пољопривреде Аустрије.

Program Event AAC-IPN 25. May 2023, SRB verzija

Izvor: IPN