Tipovi plodonošenja jabuke

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #579381
    Milinković Jovan
    Učesnik

      Познавањем сортних специфичности у односу раста и родности, доминантном распореду, типу и старости родних гранчица као и условима и времену њиховог формирања у спонтаном расту и развитку, ствара се могућност да помoтехнички захвати буду у биолошком смислу усклађени са захтевима сорте.

      Према карактеристикама доминантног начина плодношења Lespinasse (1977) је сорте јабуке поделио у  четири групе, односно, типа рађања:

      Тип I, „sper tip“  рађања карактеристичан је за базитоничан тип гранања са оштим угловима (0-60°) где су кратке родне гранчице најзаступљеније на гранама старим 2 и више година. Кратке родне гранчице рађају и на старијем родном дрвету, нема витих родних гранчица (или се јављају у мањој мери).

      Гранање је релативно слабо. Зона ношења плодова се не удаљава много од основе скелета. Основне гране имају мању тенденцију премештања вегетације у вршни део крошње од осталих типова рађања.

      Овде спадају сорте: голден спер, вел спер и сл.

      Тип II, „kraljica reneta“, карактеристичан је за базитоничан тип гранања са отвореним углом гранања где су кратке родне гранчице доминантно заступљене на гранама старим 2-4 године. Појава витих родних гранчица је релативно слаба. Родна зона је удаљенија од основе скелетних грана јер је плодношење на старијим гранама у односу на  тип I.

      Овде спадају сорте из групе ренета, црвени боскоп (који по неким ауторима припада и типу III) и др.

      Тип III, „zlatni delišes“, карактеристичан је за тип гранања на прелазу из базитоније и акротоније где се род доминантно формира на кратким родим гранчицама.  Зона рађања се брзо удаљава од основе скелета те изазива касније обарање скелетних грана. Да би се избегло претерано обарање грана, врши се интезивна обнова дрвета. Разлика између типа I и III је пре свега је што код типа I скелетне гране могу бити знатно бројније него код типа III . Гранање код типа I је значајно слабије, па је зона рађања ближа основној структури скелета него код типа III

      Овом типу рађања припадају џонатан, златни делишес, ајдаред, мутсу и др. Сорте из ове групе плодношења, као и према угловима гранања, представљају прелаз између кратког и дугог родног дрвета, односно имају доминантно заступљене кратке или дуге родне гранчице. Код овог типа плодношења зона рађања се брзо удаљава од проводнице и базе скелетних грана па је неопходно обнављати носаче родног дрвета старије од 2-3 године.

      Тип IV, „rombjuti“ карактеристичан је за акротоничан тип гранања где су доминантно заступљене вите и кратке родне гранчице које се налазе на гранама старим 2 године. Продужавање скелетних грана врши се природним сукцесивним луковима. Скелетне гране су у почетку усправне, па је  гранање слабо на доње две трећине.

      Типичан представник овог типа рађања је сорта грени смит.

      Kaо посебан тип плодношења јабуке, данас се сматра тзв. Стубасти тип или Колумнар тип, иако је по својим карактеристикама он сличан I или „спер“ типу плодношења. Код колумнара хабитус се састоји од проводнице јако скраћених интернодија која је потпуно и густо обрасла кратким родним дрветом. Резидба код овог типа јабука се практично и не врши јер у противном долази до гранања чиме се нарушава основна форма стабла.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.