[Rangelov IvanUčesnik]

Značaj osnovne obrade zemljišta za prolećne useve

U proizvodnji većine ratarskih i povrtarskih kultura, obrada zemljišta je najvažnija agrotehnička mera. Osnovnom obradom zemljišta treba stvoriti povoljne uslove za pripremu zemljišta za zasnivanje planiranog useva. Za najveći broj prolećnih kultura jesenje-zimsko oranje je vrlo značajna mera kojom se omogućuje da se zemljište prevrne i podvrgne dejstvu spoljašnih činioca, vetra, sunca, mraza, koji će doprineti stvaranju povoljnog stanja zemljišta sa aspekta kvalitetne pripreme za narednu kulturu.
Još je doajen našeg ratarstva Todorović razradio specifičan sistem obrade zemljišta koji se sastoji iz oranja plugom na 40-50cm jednom u 4-5 godina, a u ostalim godinama može se obavljati samo površinska obrada na 15-20cm dubine. Ovo produbljivanje ornice posebno je od značaja u borbi protiv suše jer se razbijanjem plužnog đona omogućuje dublje prodiranje korenovog sistema biljaka i postiže bolji vodno-vazdušni režim zemljišta i put kapilarnih tokova vode u zemljištu. Poseban doprinos Todorović( 1957) daje teorijom o zasnivanju ornice, putem produbljivanja ornice, kalcifikacije, humizacije i fosfatizacije uz gajenje leguminoze, što treba da obezbedi rastresitost, homogenost i plodnost zemljišta. U cilju očuvanja zemljišta i njegove plodnosti poljoprivredni proizvođači trebaju maksimalno posvećivati pažnju humizaciji zemljišta, produbljivanju ornice i drugim merama poboljšanja i očuvanja zemljišta. Podrivanjem zemljišta popravljaju se fizičke osobine zemljišta, vodno vazdušni režim, struktura zemljišta i stvaraju povoljni uslovi za rad poželjnih mikroorganizama u zemljištu.
Klasičnom osnovnom obradom zemljišta ili oranjem obezbeđeno je unošenje žetvenih ostataka i đubriva u zemljište, omogućuje se kvalitetna priprema setvene posteljice i bolja kontrola korova, štetočina i bolesti. Najčešće se osnovna obrada zemljišta za zasnivanje useva pšenice sprovodi na dubinu od 20-25cm. Osnovna obrada zemljišta za kukuruz i druge prolećne kulture, zavisno od dubine humusnog sloja i tipa zemljišta treba da se obavlja na dubinu od 35-40cm. Na taj način omogućeno je da se žetveni ostaci, kao i primenjena organska ili mineralna đubriva podvrgnu boljim uslovima mineralizacije do biljkama lako pristupačnih hraniva. Na ovaj način se hraniva koja će biljka koristiti unose na dubinu oranja, na dubinu gde će se razviti najveći deo korenovog sistema biljke i tako najefikasnije iskoristiti primenjene elemente mineralne ishrane biljke.
Tokom istog perioda prošle godine nije bilo povoljnih uslova za osnovnu jesenje-zimsku obradu zemljišta. Sobzirom da zbog suše i kasnijeg dužeg perioda jakih mrazeva, oranje nije bilo moguće izvesti sve do druge polovine februara, značaj oranja za prolećne kulture je u velikoj meri bio umanjen. Zbog nemogućnosti duboke jesenje-zimske obrade zermljišta, smanjena se mogućnost akumulacije postojećih i onako malih rezervi zimske vlage, umanjena mogućnost primene startnog đubrenja u pravom smislu te reči i smanjena mogućnost za redukovanje korova na parcelama.
Sve to je ukazivalo da će iz mnogih drugih razloga uz prolećno oranje, prinosi koji su se očekivali biti znatno umanjeni.
Za razliku od prošle godine, sada se situacija sa aspekta uslova za jesenje-zimsko oranje popravlja. Posle dugotrajne suše od više od tri meseca, na području nišavskog okruga i strepnje da se ni setva pšenice ne može obaviti, poslednje padavine u više navrata značajno su popravile stanje vlage u zemljištu. Najpšre je to na početku novembra bilo samo dovoljno sa aspekta osnovne obrade i predsetvene pripreme zemlčjišta za setvu pšenice i samu setvu pšenice do negde od 12-15cm. U zadnje vreme procena je da je ta povoljna vlažnost zemljišta sa aspekta osnovne obrade, sišla do 30cm. To će biti od izuzetno velikog značaja sa aspekta povoljnosti uslova za oranje za prolećne kulture. Sigurno da je zbog značajno dugog perioda bez padavina i velikog deficita vlage u zemljištu, ova količina padavina još uvek nedovoljna, da je potrebno mnogo više padavina, posebno snega, koji će popraviti rezerve zemljišne vlage i u dubljim slojevima. Međutim smatramo da su poslednje padavine sasvim dovoljne da se sprovede duboka jesenje-zimska obrada zemljišta.
U narednom periodu je ovo najznačajniji zadatak ratara i povrtara, a nadamo se da će uz mere obrade zemljišta i adekvatno đubrenje uz povoljne zimske padavine sledeća godina biti mnogo bolja u odnosu na tekuću, po prinose svih kultura kao i očekivanu zaradu.
Pripremio: Ivan Rangelov

[Autor]

Članci