U Evropskoj uniji zadružna preduzeća su u vreme nedavne ekonomske krize i nepovoljnih uslova poslovanja pokazala stabilnost, fleksibilnost u odnosu na ostale privredne sisteme ali i solidarnost, ne samo prema svojim članovima, već i pojedincima koji pripadaju lokalnoj zajednici. One su obezbedile zaposlenje za skoro sedam milona ljudi i svojim članovima olakšale teret krize sa kojom se suočavala Evropa. Zadruge su ostvarile dobre poslovne rezultate u toku ovog lošeg ekonomskog perioda, pre svega, kombinovanjem profitabilnosti, stvaranjem kvalitetnih poslova i radnih mesta, jačanjem socijalne, ekonomske i regionalne povezanosti. U Evropskoj uniji zadruge su bile i još uvek su veoma bitne, jer ima oko 160.000 zadružnih preduzeća, 123 miliona članova su vlasnci tih preduzeća u kojima je posao obezbedilo skoro 5,5 miliona ljudi. Tome treba dodati i 50.000 zadružnih preduzeća u industriji i uslugama gde radi skoro milion i po ljudi. Kroz navedene delatnosti zadruge stvaraju oko pet odsto bruto-domaćeg proizvoda svake države članice Unije. Primera radi, norveške zadruge,po finansijskoj moći, u toj zemlji zauzimaju četvrto mesto,iza naftnih kompanija, elektoprivrede i operatera fiksne i mobilne telefonije. Treba reći da u EU postoje i takozvane socijalne zadruge koje su obezbedile posao u industrijskim i uslužnim sektorima za više od 30.000 ugroženih lica i osoba sa invaliditetom. Zadruge su, takođe, postale model za samozapošljavanje slobodnih profesija, posebno u sektorima socijalnih i zdravstvenih usluga, poslovne podrške i usluga od opšteg interesa. I ništa manje bitno, zadruge u EU pomažu realizaciji jednog velikog cilja, a to je održiv ekonomski i socijalni razvoj regionalnih i lokalnih zajednica.
Srđan Cvetković dipl.ing.poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan