Na prisustvo ove bolesti ukazuje postepeno uvenuće i sušenje pojedinačnih strukova, pri čemu lišće zadržava zelenu boju. Rano napadnute biljke imaju žbunast izgled. kada se biljka iščupa i napravi uzdužni presek jasno se zapaža braon boja na sprovodnim sudovima kao posledica ove bolesti.
Gljivica se održava u zemljištu u obliku rasplodnih organa koji u kontaktu sa biljkom prodiru u tkivo biljke.U biljci gljivica prodire do sprovodnih sudova gde nastavlja da se razvija i izaziva začepljenje sprovodnih sudova. Gljivica dospe i do glavnog nerva lista gde formira nove rasplodne organe koje kišne kapi spiraju i prenose na zdrave biljke.
Pored paprike, ova bolest napada i ostale biljke iz roda Solanaceae(paradajz, krompir,plavi patlidžan)i Cucurbitaceae(dinje,lubenice i krastavce). Ubraja se u jednu od najštetnijih bolesti paprike. Zametanje plodova potpuno izostaje kod ranih infekcija, a kod kasnijih zaraza formirani plodovi se smežuraju prerano pocrvene i osuše se.
Zaštita:
Najbolje rezultate daju preventivne mere:
– uklanjanje biljnih ostataka
– dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada
– plodored
Hemijske mere daju slabe rezultate. Ako se bolest javi,obolele biljke treba počupati i uništiti, a nakon toga papriku zaliti i sredstvima na bazi aktivne materije propamokarb-hidrohlorida. Primenom ovih sredstava možemo samo zaustaviti razviće gljive dok traje dejstvo preparata.
U slučaju pojave zelenog uvenuća, papriku ne treba saditi na istoj parceli najmanje 5 godina. Umesto paprike treba saditi zitarice, kukuruz, šećernu repu, grašak, kupus, pasulj.
Ružica Đukić,
dipl. ing. zaštite bilja
Đukić Ružica
Đukić Ružica