[Vampovac ZlatkoUčesnik]

Združeni usevi u sistemu održive poljoprivrede
Uvodenjem ekoloških principa u proizvodnju hrane vrši se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u alternativnu ili održivu koja je mnogo prihvatljivija za životnu sredinu. U savremenoj biljnoj proizvodnji obradi zemljišta pripada posebno mesto. U konvencionalnom (klasicnom) sistemu obrade, primenjuju se teške mašine i oruda, koja velikim brojem prohoda troše veliku količinu energije, a pored toga negativno deluju na fizičke i druge osobine zemljišta. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno preispitivanje i odredene izmene u obradi zemljišta za važnije ratarske useve.
Konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaženja racionalne tehnologije. Buduća rešenja u racionalizaciji klasicnih sistema obrade ici ce ka smanjenju potrošnje energije, odnosno ka srazmerno manjim ulaganjima.
Plodored u sistemu održive poljoprivrede, (smena useva u prostoru i vremenu) ima najznačajniju ulogu. Uloga plodoreda u smanjenju napada štetočina, bolesti i korova je od izuzetnog značaja. Delovanje plodoreda kao kompleksne mere je višestruko povoljno na: strukturu, vodni i vazdušni režim zemljišta, bilans organske materije, sadržaj i pristupačnost mineralnih materija i biološku aktivnost zemljišta. Primenom organskih đubriva obogačuje se zemljište hranljivim materijama,čime se nadoknađuje izostavljanje mineralnih đubriva. Za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina u ovom načinu proizvodnje se primenjuju, pored plodoreda, agrotehničke i biološke mere borbe i koriste se preparati dobijeni od biljnih materijala. Prednost imaju genotipovi otporni na bolesti i štetočne i konkurentni u odnosu na korove. Posebno je pitanje koje se odnosi na preurđenje strukture useva. U cilju uspostavljanja ekološke ravnoteže u zajednicama useva potrebno je povečati njihovu biološku raznovrsnost. U prirodnim zajednicama upravo je ova osobina faktor njihove stabilnosti. Povečana raznovrsnost u zajednicama gajenih biljaka doprinosi boljoj preraspodeli i korišcenju prirodnih resursa. Često se u održivim sistemima zemljoradnje koriste sistemi združenih useva. Ovaj način gajenja biljaka se koristi u prvom redu radi uspostavljanja stabilnosti i pokušaja oponašanja prirodnih zajednica. Postoji nekoliko prednosti gajenja biljaka u združenim u odnosu na čiste useve: povečanje produkcije biomase i prinosa, bolje korišcenje raspoloživih faktora (vode, zemljišta, hraniva, rada i vremena), manje štete od bolesti, insekata i korova, socio-ekonomske prednosti (veča stabilnost sistema, sigurniji prihodi, bolji i raznovrsniji način ishrane ljudi i životinja). Mnogobrojne poteškoće u široj primeni ovog sistema gajenja na velikim površinama leže u činjenici što su sredstva visoke tehnologije (mehanizacija, sredstva za zaštitu, sorte i hibridi) prilagodena sistemu gajenja samo jedne vrste biljaka. Postoji potreba za razvojem savremenih sredstava specijalizovanih za gajenje biljaka u združenim usevima. Uvodenjem meduuseva postiže se usavršavanje plodoreda i racionalnije korišćenje zemljišnih resursa. Gajenje useva u postrnoj setvi, uz otklanjanje stresnih uzroka (navodnjavanje) u toplijem delu godine, može posle žetve strnina, da u velikoj meri utiće na opštu produktivnost naših njiva sa daleko manjim ulaganjima. U postrnom sistemu gajenja moguče je potpuno izostavljanje obrade zemljišta,čime je smanjen utrošak rada i energije. Moguče je smanjiti i upotrebu mineralnih dubriva i samim tim smanjiti troškove proizvodnje i preterano zagađivanje zemljišta.
Podrazumeva se, da se to radi samo uz redovnu kontrolu plodnosti i agrohemijske analize zemljišta.
Treba istaći da će uspeh u pronalaženju ekološki prihvatljivih rešenja u tehnologiji biljne proizvodnje u mnogome zavisiti od obrazovanih stručnjaka u poljoprivredi i njihovog angažovanja u prenošenju ekoloških saznanja i tehnologija u poljoprivrednu praksu. To je naročito značajno, ako imamo u vidu naše velike prednosti zbog, još uvek očuvanog i manje zagađenog zemljišta u odnosu na „razvijenu“ Evropu. Zbog toga je daleko veća naša šansa za proizvodnju visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane i njen izvoz na strana tržišta.
Zlatko Vampovac dipl.inž.

[Autor]

Članci