[Vampovac ZlatkoUčesnik]

Posle žetve žitarica i uljane repice parcele nije dobro ostaviti neobrađene, već treba što pre pristupiti ljuštenju strništa. Ovo je jedna od najvažnijih letnjih agrotehničkih mera pripreme zemljišta za setvu narednog useva. Glavna prednost ove mere je očuvanje vlažnosti zemljišta, a to kasnije olakšava predsetvenu obradu zemljišta i pozitivno utiče na prinos narednog useva. LJuštenje strništa je uobičajeno ime za plitku obradu zemljišta (strništa). To predstavlja vrlo plitko oranje s dubinom između 8-12 cm. Cilj ove mere je usitnjavanje i rastresanje površinskog sloja zemljišta s delimičnim zaoravanjem biljnih ostataka. Time se sprečava gubitak vlage iz zemljišta isparavanjem koje je leti, posle žetve strnih žita veoma veliko. Do toga dolazi zato što se ovom obradom razbija sistem kapilara u površinskom sloju zemljišta. Usitnjeno zemljište pomešano sa žetvenim ostacima predstavlja prirodni malč koji takođe sprečava prekomerni gubitak vlage iz zemljišta. Unošenjem biljnih ostataka u zemljište dolazi do njihovog razlaganja i pojačanog rada mikroorganizama. Osim ovoga uništavaju se iznikli korovi i oni u vegetaciji, pa se stimulišu već nastale semenke korova na klijanje. Korovi koji izrastu nakon toga će se uništiti u predsetvenoj obradi zemljišta.
Prilikom ljuštenja strništa u zemljište se mogu uneti mineralna đubriva i sredstva za kalcifikaciju i biostimulatori. Mnoštvo je prednosti ovih mera. LJuštenje strništa ima veliki značaj u održavanju plodnosti zemljišta, što pozitivno utiče na prinos sledećeg useva, naročito u sušim područjima. Kada se uradi ljuštenje strništa trebaće puno manje energije za dublju obradu prilikom predsetvenog oranja zemljišta.
LJuštenje strništa se može izvoditi različitim radnim telima kao što su: plug za ljuštenje, “rastresač” (kultivator, “gruber” ili chiesel), freza, tanjirača, teški setvospremač ili rotodrljača. Ipak u praksi je najprikladniji “rastresač” (kultivator, “gruber” ili chiesel). To je specijalizirano oruđe za ovu vrstu operacije.
“Rastresač” radi na principu rastresanja površinskog sloja zemljišta radi čuvanja i zaštite vode u zemljištu, suzbijanja korova, delimičnog zaoravanja biljnih ostataka, prozračivanje zemljišta i unošenja mineralnih đubriiva za prihranu useva. Osnovni radni organ su motičice različitog oblika. Postoje različiti oblici motičica, zavisno od proizvođača, radnoj operaciji koje treba obaviti i dubini rada. Za pliću obradu i ljuštenje strništa obično se koriste šire motičice-pačje noge koje mogu raditi i na dubini 5 cm. Za srednje duboku obradu se koriste uske ili spiralne motičice. Motičice mogu biti montirane kruto na okvir ili preko opruga zavisno od tipu zemljišta na kojem se koriste i količini kamenja u njemu. Prednosti korištenja “rastresača” su obrada bez slogova i razora, uspešnije usitnjavanje obrađenog sloja zemljišta, manja potrošnja energije, veći učinak, manje sabijanje podorničnog sloja, kretanje traktora izvan brazde, bolji raspored sile teže na oba pogonska točka (traktor nije nagnut), omogućuje i na lošijem zemljištu brže prodiranje radnog tela u dublje slojeve i korenje biljaka dublje prodire u zemljište pa se smanjuje isušivanje zemljišta.
Ako se ne izvodi ljuštenje strništa tokom letnjeg razdoblja, isušuje se veći deo orničnog sloja što kasnije otežava predsetvenu obradu zemljišta jer se formiraju veliki agregati koji se teško usitnjavaju pa otežavaju i poskupljuju obradu.
U ovom periodu trebalo bi uraditi i uzorkovanje zemljišta radi određivanja agrohemijskih analiza i utvrđivanja potrebnih elemenata za ishranu useva i količine đubriva za zemljište.
Zlatko Vampovac dipl. inž

[Autor]

Članci