[Đorđević GoranUčesnik]

Јагода може да страда од ниских зимских температура уколико није покривенаснегом и посебно од позних пролећних мразева, што је чешћи случај у пракси. У условима јачих зимских мразева без снежног покривача (голомразица) може доћи чак до мањег или већег измрзавања корена, а тиме и до оштећења читавог бокора. Стога је неопходно извршити заштиту нарочито младих засада где је садња обављена касније у лето или током јесени. Ово је један од разлога зашто треба избегавати јесењу садњу. Заштита јагоде се може обавити прекривањем бокора незгорелим стајњаком у коме има доста сламе. Негативне стране ове мере су повећано уношење семена корова и могуће насељавање мишева испод стајњака. Најбоља заштита се постиже прекривањем засада јагоде специјалном агрил термозаштитном тканином, преко које се може додатно ставити слама, плева или неки други слични материјал. Заштита јагоде се може обавити и директним прекривањем сламом, асурама и слично.

У условима континенталне климе јагоду често угрожавају и пролећни мразеви, који се јављају у фенофази цветања и појединих година могу да униште читав род. Најчешће измрзавају примарни цветови, који се први отварају и дају најкрупније и комерцијално највредније плодове. Заштита јагоде се може постићи применом мера које се могу груписати у превентивне и директне. У превентивне мере спадају: избор положаја на којима се не јављају позни пролећни мразеви, избор сорти које касније цветају и постављање агрил термозаштитне тканине. У пролеће, пре почетка фенофазе цветања, а пред наступање опасности од појаве позних мразева, пожељно је преко биљака поставити агрил термозаштитну тканину тежине 19-22 г/м2. Она се мора повремено подизати ради проветравања биљака и обезбеђивања приступа пчелама током фенофазе цветања. Миливојевић ет ал. (2010) су проучавајући утицај агрил термозаштитне тканине тежине 19 г/м2 на параметре производне вредности и нутритивног квалитета плода сорте јагоде Цлери установили ранији почетак зрења плодова испитиване сорте за 9 дана, већу масу плода и већи садржај растворљивих сувих материја и укупних фенола у третману са агрилом. Добијени резултати у овом раду, као и бројни други примери у производној пракси (нарочито у 2017. години) потврдили су оправданост употребе агрил термозаштитне тканине у спречавању измрзавања цветова и заметнутих плодова у засадима јагоде. Директне мере заштите од позних пролећних мразева укључују: задимљавање, прекривање биљака полиетиленском фолијом током трајања критичних температура и заштиту вештачком кишом (орошавањем), а у новије време и коришћење уређаја за загревање ваздуха у засаду (“ФРОСТБУСТЕР”). Задимљавање се врши паљењем теже сагоривих материја које стварају пуно густог дима. На више места у засаду праве се гомилице од сламе, трулог сена и незгорелог стајњака, које се запале у време појаве мраза, што доводи до стварања облака дима. Дим спречава израчивање топлоте и тиме онемогућава претерано снижавање температуре. Задимљавање се обично изводи пред зору и рано ујутро, када се јављају критичне температуре за измрзавање цветова и заметнутих плодова. Заштита вештачком кишом (орошавање) заснива се на орошавању цветова или тек заметнутих плодова водом у виду кишних капи. Орошавање се изводи у критичном периоду од тренутка када се температура ваздуха спусти испод нуле па до престанка критичне температуре. Због дејства мраза вода се брзо смрзава на свим органима које кваси, формирајући скрамицу од леда. Ткиво цветова и плодова испод леда остаје неоштећено услед ослобађања топлоте, која настаје преласком воде из течног у чврсто агрегатно стање (Радивојевић & Марковић, 2015). Систем захтева велику количину воде истовремено у целом засаду и снажне пумпе, па је доста скуп.

Коришћена литература: Посебно воћарство 3 Проф.др.Јасминка Миливојевић

Горан Ђорђевић
ПССССмедерево

[Autor]

Članci