[Radić DragomirUčesnik]

Пре масовног преласка са сората на сетву хибрида кукуруза било је врло актуелно питање да ли заперци кукуруза утичу на смањење приноса.  Данас је оно помало заборављено, јер  савремена агротехника подразумева густу сетву хибрида који се не бокоре. Кукуруз спада у породицу трава и изворне форме се јако бокоре, нарочито ране сорте. Ово је биолошка особина да заперци избијају из доњих нодуса, пре свега подземних. Заперци нису аутономни, већ су врло блиско повезани са матичним стаблом путем спроводних судова.  Број заперака је условљен  у највећој мери генетском основом, али за максимално испољавање ове особине важни су још многи фактори спољне средине – ђубрење, вегетациони простор, количина падавина, квалитет светлости, рок сетве, дужина дана, а вероватно и још неки нама непознати фактори. Неки од ових фактора могу да се контролишу агротехником, па су се на основу њих вршила испитивања у многим земљама где се интензивно гаји кукуруз, па и код нас. У вишегодишњим огледима у нашој земљи су испитиване разне варијанте са врстом и количином минералних ђубрива и стајњака, међуредним размаком и размаком у реду, као и време уклањања заперака. Густина биљака је износила од 30000-50000 биљака по хектару, а закидање заперака се изводило у фази 6-7 листова, 9-11 листова и у фази метличења, док на контроли нису скидани заперци. Количина и распоред падавина су били различити у тим годинама, што је такође јако утицало на интензитет бокорења.  Број заперака се смањивао са повећањем густине склопа. Разлика у броју заперака зависно од густине склопа од 30000-50000 биљака по хектару у трогодишњем просеку износила је свега 2-5 %. Количина минералних ђубрива није значајно утицала на јачину бокорења, али је зато стајњак веома много допринео повећаној појави заперака, чак и у нижој дози од 20 т/ха, нарочито у комбинацији са повећаним падавинама. Уклањање заперака у почетној фази, када биљка добије 6-7 правих листова, највише је повећало принос кукуруза, око 5-6 %, у фази 9-11 листова око 3 %. Уклањање заперака у фази метличења није имало утицаја на принос – принос је био исти као у контроли где нису уклањани заперци. Најважнији резултат је био тај да ови односи у разлици приноса важе и у сушној и у кишној години.

Недостатак ове мере је у томе што је за овај посао потребно много ручног рада, што би у данашњим условима недостатка радне снаге и врло скупих дневница важила изрека „скупља дара него мера”, јер повећање приноса од 5 % не би покрило трошкове ове радне операције, нарочито на великим површинама.

Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci