[Tanasković BrankoUčesnik]

Процес образовања цветних зачетака је дуготрајан и веома сложен, од кога директно зависи родност воћака. Он може бити једнократан ( као што је код већине листопадних воћака) и вишекратан ( код великог броја ремонтантних врста – пример јагоде, малине, агруми и др.)
Сама деоба пупољака на цветне и вегетативне код воћака дешава се средином претходне године, односно у другој половини вегетације и продужава се током јесени и зиме, све до почетка пупољења.
Већина аутора сматра да цветни пупољци почињу формирање ,најчешће, непосредно после престанка интензивног растења летората. То је у умереноконтиненталним климатским условима углавном од краја јуна, или првих дана јула па до краја вегетације.
Почетак формирања цветних зачетака је генетска карактеристика врста и сорти. На основу овог критеријума извршена је подела листопадних воћака у три групе:
1.Воћке са раним почетком формирања цветних зачетака (од 3. декаде јуна до пред крај августа). Ту спадају јабука, крушка, шљива, трешња, вишња, бресква, рибизла, орах, мушки цветови лешника.
2.Воћке са средње позним почетком формирања цветних зачетака ( од половине августа до половине септембра. Пример су кајсија, бадем, женски цветови лешника.
3.Воћке са позним почетком формирања зачетака цветова ( од половине септембра до почетка октобра). Ту су , на пример, једнородне баштенске јагоде, малина, купина,дуња, мушмула и друге.
Време почетка диференцирања пупољака код различитих врста и сорти значајно варира и условљен је утицајем спољашњих фактора: метеоролошких и едафских услова средине, примењених агро, помотехничких и фитотехничких мера, утицајем подлоге, старости воћака, положаја грана унутар круне и другим чиниоцима. Овај процес код већине врста воћака траје 8 до 10 месеци.
Број образованих цветних пупољка зависи од многобројних чиниоца ( наследних, биохемијских, еколошких, агротехничких и др.)
Да би воћка могла да образујецветне пупољке потребно је да се налази у стадијуму зрелости и периоду родности. У стаблу мора да постоји физиолошка равнотежа, односно повољан однос између количина угљених хидрата и минералног азота. Уколико у лишћу преовлађује азот, онда стабла остају без рода, јер овај макроелемент појачава вегетативни пораст. Уколико преовлађују угљени хидрати , слаба је родност и вегетативни пораст. Зато је постизање физиолошке равнотеже између ове две компоненте у ткивима воћака предуслов за диференцирање цветних пупољака.
Такође, у стаблима воћака мора бити обезбеђена и довољна количина биљних хормона, као и повољни еколошки чиниоци ( а најважнији су осветљење, температура и влага).
Од агротехничких мера важних за ове процесе у стаблима воћака најважнији су : прстеновање, парање ( ровашење) коре, постављање металних појасева, орезивање стабла и корена, савијање грана, проређивање цветова и плодова, ђубрење, избор адекватне подлоге, наводњавање и друго. Оне имају првенствени циљ успостављање физиолошке равнотеже, али се морају примењивати специфично, према захтевима врсте и сорте. Тако , на пример, разне врсте имају различите потребе за водом и сходно томе другачије и реагују на додавање воде у време диференцирања цветних пупољака. Док агруми повољно реагују на ограничени доток воде у том периоду, кајсија, на пример, уз лимитирано наводњавање формира знатно мање цветних пупољака.
Сматра се да су код већине листопадних врста воћака сви органи цвета зачети већ крајем октобра, односно крајем вегетације.

Мр Бранко Танасковић
ПССС Чачак

[Autor]

Članci