[Đurić MilenkoUčesnik]

Uređaji za ventilaciju kukuruza na gazdinstvima
Sve više poljoprivrednih gazdinstava se odlučuje da kukuruz sa polja bere u zrnu sa kombajnima koji na sebi imaju ugrađene adaptere za berbu kukuruza. Adapteri u zavisnosti od terena gde se koriste mogu biti troredi, četvororedi, šestoredi i osmoredi. Prilikom berbe kukuruza u zrnu istovremeno se vrši berba, komušanje i krunjenje zrna. Vlaga zrna prilikom vršaja u zrnu se kreće od 14 do 26%.
Kukuruz se suši u sušarama do vlažnosti zrna od 13 do 14% ukoliko je vlaga viša od 15%. Ukoliko je vlaga od 14 do 15% kukuruz se skladišti bez sušenja na gazdinstvu . Preporuka je da se kukuruz koji nije veštački osušen čuva u sloju 50 do 60 cm ali to često nije slučaj jer gazdinstva nemaju takve kapacitete pa se kukuruz čuva i u debljem sloju od preporučenog.
Na poljoprivrednim gazdinstvima kukuruz u zrnu se čuva u adaptiranim čardacima (kotobanjama) koji su adaptirani tako što je na postojeće letve pričvršćena rabic mreža do vrha (2-2,5 m) ili su umesto letvi opšiveni sa suvim daskama debljine 2,5 cm. Drugi način je čuvanje na podnom skladištu najčešće ispod nadstrešnica koje su služile za mehanizaciju ili druge potrebe gde se rade adaptacije tako da visina uskladištene mase bude od 0,5 m pa sve do tri metra. Treći način je čuvanje u metalnim silosima ali su ovi objekti još uvek zastupljeni na malom broju gazdinstava.
U toku zime i proleća, dok se kukuruz ne potroši, bez obzira na koji način i u kom tipu skladišta je zrno uskladišteno, potrebno je periodično kontrolisati u kakvom se stanju ono nalazi. Prilikom kontrole se obraća pažnja na boju, miris i temperaturu. Ako se primeti da masa dobija miris i boju koja je neuobičajena za kukuruz zrno se mora hladiti i provetravati odnosno ventilirati. U savremenim silosima se ovaj proces obavlja mehanizovano tj. automatski, što nije moguće na malim gazdinstvima koja kukuruz čuvaju u čardacima, podnim skladištima ili metalnim silosima. Na malim gazdinstvima ovi problemi mogu da se rešavaju relativno jeftinim prenosnim uređajima koji dosta uspešno mogu da obave zadatak ventilacije.
Uređaje za ventilaciju koji se mogu koristiti u manjim skladištima delimo po načinu rada u skladištu na stacionarne i pokretne.
Stacionarni uređaji se sastoje od motora koji uduvava ili izvlači vazduh iz mase i koji je montiran na sondu koja se ubada u masu. Dužina sonde je od 1,5 do 2 m. Najčešća snaga motora ovih uređaja je 1,1 kW; protok vazduha je 1800 m3 u minuti; prečnik rada je 4 m a dubina do koje se uduvava vazduh je 2,5 m. Uređaj se ručno premešta po masi zrna u skladištu (čardak, podno skladište) tako da se izvrši ventilacija kompletne uskladištene masa. Prilikom izbora dana za rad treba voditi računa o tome da se to radi po sunčanom danu, kada je niža relativna vlaga vazduha. Pošto se koristi električna energija za rad treba ispoštovati bezbedonosne procedure.
Pokretni uređaj je samopokretljivi puž kojim se vrši prevrtanje i mešanje uskladištenog kukuruza pa se tako odvija ventilacija. Ovaj uređaj sprečava slepljivanje uskladištene mase. Princip rada je da se uređaj postavi na površinu kukuruza, startuje se elektromotor i uređaj se automatski postavlja u vertikalan položaj. Po postavljanju u vertikalan položaj uređaj se kreće po masi, vrši prevrtanje mase tako što se zrno sa dna skladišta na površinu. Njegovim radom se zrno ne oštećuje i ne dozvoljava se stvaranje grudvi mase u skladištu. Najčešća snaga motora je 2,2 kW a maksimalna dužina pužnog transportera je do 2,5 m. Prilikom rada uređaj zahteva prisustvo radnika i poštovanje bezbedonosnih procedura vezanih za rad sa električnim uređajima.
Poštovanjem gore navedenih uputstava počevši od žetve pa do skladištenja možemo sačuvati kukuruz u skladištu i dobiti bezbedan proizvod za ishranu stoke.
Milenko Đurić, savetodavac za ratarstvo
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

[Autor]

Članci