[Koprivica RadmilaUčesnik]

 

Biljke visokožbunaste borovnice koriste azot više od drugih hranljivih elemenata. Borovnici najviše odgovara amonijačni oblik azota (NH₄), prema tome kao izvor azota za ishranu borovnice treba dominantno koristiti đubriva koja sadrže amonijačnu formu azota (amonijum-sulfat, urea).

Ukoliko je pH zemljišta iznad 5 tada koristimo isključivo amonijum-sulfat jer on smanjuje pH vrednost zemljišta. Na zemljištima gde je pH manja od 5 koristiti  ureu. Gde se pH vrednost kreće u optimalnom rasponu kombinovati amonijum-sulfat i ureu u naizmeničnim aplikacijama. Urea je veoma dobar izbor đubriva za borovnicu jer se brzo konvertuje u amonijačnu formi azota u zemljištu. Posle aplikacije uree treba aktivirati sistem za navodnjavanje.

Sve veći broj proizvođača kao izvor azota koristi vodotopiva đubriva. U tom slučaju treba voditi računa o sastavu jer je borovnica veoma osetljiva na povećanje koncentracije soli u zoni korenovog sistema, pa neadekvatan izbor vodotopivih đubriva za posledicu može imati promenu boje listova, zakržljalu biljku ili u ekstremnim slučajevima i „spaljenu“ biljku. Prilikom izbora vodotopivih đubriva takođe treba voditi računa u kom obliku je azot.

Simtomi nedostataka azota

Nedostatak azota može da se javi u bilo kom periodu vegetacije. Treba imati u vidu da prohladno vreme na početku vegetacije može da ima za posledicu da biljke borovnice razviju privremeni nedostatak azota, što je u većini slučajeva rezultat loših uslova za rast, a ne deficit azota u zemljištu ili supstratu. Takođe deficit azota se često dogodi kada se đubrivo ispere van zone korenovog sistema zbog obilnih kiša ili nekontrolisanog zalivanja.

Neadekvatna obezbeđenost zemljišta ili supstrata azotom rezultiraće celukpnim smanjenjem rasta i prinosa, biljke borovnice kojima nedostaje azot generalno su kržljave.

Simptomi nedostataka azota se manifestuju postepeno i obično imaju sledeći raspored:

• javljaju se sitniji, bledi listovi koji po sebi imaju male crvene takčice
• smanjen ukupan porast – malo ili izostanak novog rasta izdanaka
• smanjen broj cvetnih pupoljaka.

U slučaju velikog nedostatka azota cela biljka može da postane hlorotična, listovi postaju svetlo zeleni do žuti, što se prvo manifestuje na starijim listovima i polako napreduje ka mlađim. U tom slučaju nervatrura lista ostaje zelena, što čini razliku u odnosu na hlorozu koja se javlja usled neadekvatne pH vrednosti zemljišta ili supstrata. Listovi borovnice koji su u deficitu sa azotom ispoljavaju i sklonost da razviju jesenju obojenost ( crvenkasta boja lista) i mnogo ranije otpadaju.

Vreme aplikacije azota

Borovnica koristi različite količine azota u različitim fenofazama, stoga je važno pravilno odrediti vreme aplikacije đubriva. Najbolji način za određivanje vremena dodavanja azonih đubriva je dovesti u uzajamni odnos primeni azota sa fazom razvoja biljke.

Preporučenu količinu ukupnog azotnog đubriva primeniti u tri faze:

• neposredno pre nastupanja fenofaze otvaranja pupoljaka, orjentaciono krajem marta –početkom aprila. Ne treba se striktno pridržavati kalendarskih termina, nego đubrenje prilagoditi momentu nastupanja ove fenofaze
• nakon opadanja latica, orjentacino polovimom maja, ali isto prilagoditi đubrenje spram početka ove fenofaze
• kraj jula – početak avgusta – ovo je poslednja aplikacija azota i ključna je za pravovremenu pripremu biljaka za zimsko mirovanje.

Rastvori azotnih đubriva i primena putem sistema za navodnjavanje je sve više u upotrebi i ima prednost u odnosu na čvrsta đubriva jer tako apliciran azot direktno je dospeva u zemljišni rastvor i odmah je dostupan za apsorpciju od strane biljaka.

U gajenju borovnice poseban akcenat se stavlja na balansiranu i preciznu primenu đubriva, koja može da poboljša nutritivni status i reguliše vegetativni rast i rodnost biljaka. Ishrana treba da proizvede merljivu promenu u porastu biljke i statusu hraniva. Od aplikacije đubriva se očekuje povećanje prinosa i kvaliteta ploda, da bi proizveo povrat uloženog.

 

Biljke visokožbunaste borovnice koriste azot više od drugih hranljivih elemenata. Borovnici najviše odgovara amonijačni oblik azota (NH₄), prema tome kao izvor azota za ishranu borovnice treba dominantno koristiti đubriva koja sadrže amonijačnu formu azota (amonijum-sulfat, urea).

Ukoliko je pH zemljišta iznad 5 tada koristimo isključivo amonijum-sulfat jer on smanjuje pH vrednost zemljišta. Na zemljištima gde je pH manja od 5 koristiti  ureu. Gde se pH vrednost kreće u optimalnom rasponu kombinovati amonijum-sulfat i ureu u naizmeničnim aplikacijama. Urea je veoma dobar izbor đubriva za borovnicu jer se brzo konvertuje u amonijačnu formi azota u zemljištu. Posle aplikacije uree treba aktivirati sistem za navodnjavanje.

Sve veći broj proizvođača kao izvor azota koristi vodotopiva đubriva. U tom slučaju treba voditi računa o sastavu jer je borovnica veoma osetljiva na povećanje koncentracije soli u zoni korenovog sistema, pa neadekvatan izbor vodotopivih đubriva za posledicu može imati promenu boje listova, zakržljalu biljku ili u ekstremnim slučajevima i „spaljenu“ biljku. Prilikom izbora vodotopivih đubriva takođe treba voditi računa u kom obliku je azot.

Simtomi nedostataka azota

Nedostatak azota može da se javi u bilo kom periodu vegetacije. Treba imati u vidu da prohladno vreme na početku vegetacije može da ima za posledicu da biljke borovnice razviju privremeni nedostatak azota, što je u većini slučajeva rezultat loših uslova za rast, a ne deficit azota u zemljištu ili supstratu. Takođe deficit azota se često dogodi kada se đubrivo ispere van zone korenovog sistema zbog obilnih kiša ili nekontrolisanog zalivanja.

Neadekvatna obezbeđenost zemljišta ili supstrata azotom rezultiraće celukpnim smanjenjem rasta i prinosa, biljke borovnice kojima nedostaje azot generalno su kržljave.

Simptomi nedostataka azota se manifestuju postepeno i obično imaju sledeći raspored:

• javljaju se sitniji, bledi listovi koji po sebi imaju male crvene takčice
• smanjen ukupan porast – malo ili izostanak novog rasta izdanaka
• smanjen broj cvetnih pupoljaka.

U slučaju velikog nedostatka azota cela biljka može da postane hlorotična, listovi postaju svetlo zeleni do žuti, što se prvo manifestuje na starijim listovima i polako napreduje ka mlađim. U tom slučaju nervatrura lista ostaje zelena, što čini razliku u odnosu na hlorozu koja se javlja usled neadekvatne pH vrednosti zemljišta ili supstrata. Listovi borovnice koji su u deficitu sa azotom ispoljavaju i sklonost da razviju jesenju obojenost ( crvenkasta boja lista) i mnogo ranije otpadaju.

Vreme aplikacije azota

Borovnica koristi različite količine azota u različitim fenofazama, stoga je važno pravilno odrediti vreme aplikacije đubriva. Najbolji način za određivanje vremena dodavanja azonih đubriva je dovesti u uzajamni odnos primeni azota sa fazom razvoja biljke.

Preporučenu količinu ukupnog azotnog đubriva primeniti u tri faze:

• neposredno pre nastupanja fenofaze otvaranja pupoljaka, orjentaciono krajem marta –početkom aprila. Ne treba se striktno pridržavati kalendarskih termina, nego đubrenje prilagoditi momentu nastupanja ove fenofaze
• nakon opadanja latica, orjentacino polovimom maja, ali isto prilagoditi đubrenje spram početka ove fenofaze
• kraj jula – početak avgusta – ovo je poslednja aplikacija azota i ključna je za pravovremenu pripremu biljaka za zimsko mirovanje.

Rastvori azotnih đubriva i primena putem sistema za navodnjavanje je sve više u upotrebi i ima prednost u odnosu na čvrsta đubriva jer tako apliciran azot direktno je dospeva u zemljišni rastvor i odmah je dostupan za apsorpciju od strane biljaka.

Radmila Koprivica master voćarstva i vinogradarstva

[Autor]

Članci