Tehnologija proizvodnje grožđa od sadnje do plodonošenja

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 1 mesec ranije by Marković Boban.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #587990
    Marković Boban
    Učesnik

      Ovo je jedan veoma kompleksan proces pa svako ko želi da se bavi ovim vidom proizvodnje mora da sagleda veliki broj činilaca koji na nju imaju uticaja. To su klimatski odnosno meteorolški uslovi područija i terena, pedološki odnosno zemljišni uslovi, odabir najpovoljnijih sorti i podloga na koje su kalemljene, sistem gajenja…

       

      Sve ove mere možemo podeliti u mere koje predhode sadnji, sadnja i mere nege u prve tri godine kada se očekuje prvo plodonošenje.

      Sadnji bi trebalo da predhodi na prvom mestu sagledavanje klimatskih i zemljišnih uslova da bi smo imali dobar izbor lokaliteta. To se odnosi na višegodišnji pregled učestalosti ekstremno niskih temperatura i poznih prolećnih mrazeva, učestalost elementarnih nepogoda, kretanje vazdušnih masa… Pred pripremu zemljišta za sadnju potrebno je izvršiti agrohemijsku analizu plodnosti zemljišta i prema njoj obaviti meliorativna đubrenja kako organskim tako i mineralnim đubrivima kao i kalcifikaciju ako je potrebno. Nakon toga se pristupa rigolovanju odnosno dubokom oranju koje  bi trebalo da bude  minimum na 70 cm dubine da bi se dobio sloj sa dobrim vodno-vazdušnim režimom i ujednačenom obezbeđenošću u hranjivim materijama. Rigolovanje je najbolje izvesti u jesenjem periodu da bi se što bolje akumulirala zimska vlaga.

       

      Sadnja se obično obavlja u poznom zimskom period ako vremenski uslovi to dozvole ili u rano proleće. Ona može biti mašinska ili ručna (kopanje jamića ašovom ili sadnja hidro-burom).

      Na prvoj godini od redovnih operacija međuredne obrede zemljišta i obrade u redu i hemijske zaštite od biljnih bolesti i štetočina potrebno je postaviti uz kalem i kolje za koje se privezuju lastari čime se omogućuje njihovo bolje osunčavanje i provetrenost čime se dobija bolje sazrevanje loze za zimski period i lakša i kvalitetnija hemijska zaštita.

      Na drugoj godini pored istih mera koje se primenjuju u prvoj godini potrebno je obaviti skidanje brandusa, rezidbu kalemova na dva kondira (jedan kondir na dva okca a drugi na jedno okce), lačenje odnosno uklanjanje suvišnih lastara (ostaviti maksimum tri lastara) i postavljanje naslona (stubovi i žica). Sve ovo podrazumeva i prihranu mineralnim đubrivima.

       

      Na trećoj godini pred kretanje sokova rezidbom pristupamo formiranju projektovanog uzgojnog oblika (najbolji lastar iz druge godine ostavljamo kao buduće stablo a jedan režemo na jedno okce koje će nam dati rezervni lastar). Mere zelene rezidbe su obavezne uz hemijsku zaštitu, obradu zemljišta i prihranu mineralnim đubrivima…

       

      Sve ove mere ako se pravilno i na vreme izvedu predstavljaju temelj buduće kvalitetne i berićetne proizvodnje.

       

      Boban Marković, dipl.ing.poljo.

        PSSS Smederevo

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.