[Cvetković GordanaUčesnik]

Organska poljoprivreda je sistem ekološkog upravljanja koji promoviše i unapređuje biodiverzitet, kruženje materije i biološku aktivnost i plodnost zemljišta. Zasnovan je na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i na upravljačkoj praksi koja uspostavlja, održava i unapređuje ekološku ravnotežu.
Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hranio biljke” – “feed the soil to feed the plant”) je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu.
Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu.
Korovske biljke su veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte, a naročito u organskoj proizvodnji. Konkurenti su gajenim biljkama u pogledu hrane, vode, svetlosti, prostora, domaćini su štetnim organizmima i kao takvi utiču na prinos.
Cilj organske poljoprivrede nije da se korovi u potpunosti eliminišu, jer je to u ovakvom sistemu nemoguće, već da se korovi dovedu do brojnosti koje biljka može da toleriše, odnosno, do brojnosti pri kojoj ne dolazi do ekonomskog gubitka prinosa.
Bitno je istaći da u ovakvom sistemu nisu sve korovske vrste štetne, neke se koriste i kao izvor organske materije i kao takve se koriste kao materijali za malčiranje zemljišta ili kao zelenišno đubrivo. Primeri su eko-koridori oko parcela koji doprinose diverzifikaciji korisnih organizama, štite zemljište od erozije, služe kao pčelinja paša a neke imaju i lekovito dejstvo.
Borba protiv korova u organskoj proizvodnji isključuje upotrebu sintetički proizvedenih herbicida.
Kontrola korova se bazira na pravilnom izboru parcele i na održavanju zemljišta bez semena korova i njihovih organa za vegetativno razmnožavanje. Praćenje korovske flore na parcelama i poznavanje biologije korovskih vrsta osnov je za njihovo uspešno suzbijanje. Suzbijanje se bazira na kombinaciji agrotehničkih, mehaničkih mera, uz angažovanje radnika.
Ukupan broj korova, kao i pojava bolesti i štetočina može se smanjiti pravilnim plodoredom. Smenom useva menja se i sistem obrade zemljišta za određeni usev, što sprečava prisustvo i širenje nekih vrsta korova, kao i nagomilavanje semena ili organa za vegetativno razmnožavanje korovskih biljaka.
Pravilnim đubrenjem omogućava se rast i povećanje konkurencije gajenih biljaka u odnosu na korove,. Održavanje čistoće ekonomskog dvorišta može u značajnoj meri da spreči širenje korova na poljoprivredne površine. Kanale, međe, neobrađene površine oko parcela treba održavati čistim košenjem.
Mehaničkim merama, predsetvenom pripremom, međurednom obradom adekvatnim oruđem vrši se uspešno uništavanje korova. Prstaste motičice, četke, grabulje ili rala, mašinski dodaci za traktore, koriste se za suzbijanje korova. Izbor alata zavisi od kulture koja se gaji i načina gajenja. Za malčiranje se koriste slama, livadsko seno, strugotine drveta, fotorazgradive folije, malč papir. Organski malč reguliše vlažnost zemljišta, njegovu temperaturu, otežava rast korova i povećava količinu organske materije u zemljištu. Sendvič sistem u voćarstvu podrazumeva obradu uske traka oko reda, a međuredni prostor se zatravljuje ili se seju biljke za zelenišno đubrivo. One se tarupiraju ili kose, a biljnom masom koja ostaje obogaćuje se zemljište organskom materijom.
U povrtarstvu korovi se suzbijaju i ručno, okopavanjem ili košenjem pre nego što formiraju seme, gajenjem međuuseva, navodnjavanjem pre sadnje kako bi se isprovociralo nicanje korova, a potom se vrši obrada zemlje tako da usev koji sledi dobije prednost za svoj razvoj. Gajenjem međuuseva smanjuje se prisustvo korova, dobija se veća iskorišćenost po jedinici površine, veći prinos zbog uzgajanja druge baštenske kulture, ili se smanjuje pojava nekih bolesti ili štetočina.
Solarizacija predstavlja prekrivanje vlažnog zemljišta prozračnim polietilnskim folijama radi uništavanja semenskih korova i veoma uspešno se primenjuje u organskoj proizvodnji povrća i jagodastog voća.
Tokom letnjih meseci zemljište se pokriva ovom folijom minimalno četiri nedelje prilikom čega dolazi do povećanja temperature i do 60 °C i do stvaranja gasovitih supstanci koji dovode do uništavanja korova. Nakon što se folija skine, parcelu je potrebno plitko pripremiti i ukoliko postoji mogućnost, zasejati neki ozimi pokrovni usev.
Pored uništavanja korova, solarizacija utiče na dostupnost nekih mineralnih hraniva, rast useva a nekad menja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta što zavisi od povećanja temperature zemljišta i postignutog nivoa isparavanja tokom ovog procesa.
Kao što je već napomenuto, u organskoj poljoprivredi je veoma ograničen broj sredstva koji se mogu koristiti kao bioherbicidi. Biološka sredstva koja se koriste za suzbijanje korova zasnivaju se na upotrebi hemijskih jedinjenja koje stvaraju živi organizmi odnosno biljke, životinje i mikroorganizmi.
U biološke mere spada još primena predatora i biljojeda koje uništavaju jednu ili više korovskih vrsta.
Neki od preparata koji se primenjuju u organskoj poljopivredi za uništavanje korova prave se na bazi kukuruznog glutena (za suzbijanje travnih korova u fazi nicanja), jabukovog sirćeta, ulja karanfilića, cimeta i limuna, naravno organskog porekla. Veoma uspešno se pokazala i primena slane vode, ali samo za uništavanje jednogodišnjih korova.
Kao zaštita od korova u organskoj poljoprivredi dozvoljena je primena fitopatogenih mikroorganizama.
Da bi se mikroorganizmi koristili kao herbicidi neophodno je da su: genetički stabilni, visoko specifični da se brzo i lako razmnožavaju, da imaju visoku sporulacionu sposobnost i kratak inkubacioni period te da stabilno osiguravaju zaražavanje korova u širokom dijapazonu uslova spoljašnje sredine. Primena se može vršiti na dva načina i to: klasičnim načinom infekcije korova i daljim samostalnim širenjem ili mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.
Primena bioherbicida je krajnja mera koja se primenjuje u organskoj poljoprivredi odnosno u okolnostima kada ostale mere nisu dovoljno efikasne. Na našem tržištu trenutno nema registrovanih sertifikovanih bioherbicida tako da ostaje primena gore pomenutih sredstava (sirće, slana voda i dr.)
Kombinacija ovih mera, njihova pravovremena i pravilna primena omogućava nesmetan rast i razvoj gajenih biljaka.

Gordana Cvetković mast.inž. za žaštitu bilja

[Autor]

Članci