[Mladenović ŽaklinaUčesnik]

Glodari su prisutni svuda, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U polju, u usevima, voćnjacima, vinogradima, stajama, ambarima, magacinama, kancelarijama.
Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih do vrlo značajnih štetočina.Poslednjih godina dolazi do njihovom prenamnožavanja i pojave šteta na velikim površinama.Štete koje mogu naneti su nemerljive. Uništavanje useva, oštećenja zasada, zagadjenje uskladištenih proizvoda kao i njihovo oštećenje.Oni su i vektori brojnih bolesti. Jesen je godišnje doba koja je najpogodnija za životni ciklus glodara.
U potrazi za hranom migriraju na površine u kojima je ima u velikim količinama.
Kod nas su dominantne i štetne vrste: poljska voluharica, poljski miš, hrčak, slepo kuče, njihova brojnost je u direktnoj vezi sa štetama koje nanose, na osnovu kojih se može utvrditi prag štetnosti a na bazi toga se i preduzimaju mere njihovog suzbijanja.
Kod glodara se vrste razlikuju po načinu oštećenja koje prave i biljkama koje preferiraju,
pa se po znacima napada može utvrditi o kojoj se vrsti radi.
Poljska voluharica (Microtus arvalis) Aktivna je tokom cele godine, razmnožava se 2-4 puta godišnje. Najbolji razvoj ove voluharice je u lucerištima,deteliništima i površinama pod strnim žitima.Hrani se isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka.U vreme klijanja i nicanja biljaka, hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje mlade biljčice.
Podzemna voluharica (Pitymys subterraneus) Aktivna je tokom čitave godine, razmnožava se nekoliko puta godišnje, pored drugih staništa naseljava i obradive površine pod zalivnim sistemima. Najveći deo vremena provodi pod zemljom, ali povremeno izlazi i na površinu.Prisustvo ove vrste otkriva se po razgranatoj mreži hodnika koji se završavaju izlaznim otvorima i humkama izbačene zemlje.
Vodena voluharica( Arvicola terrestris) Živi u leglima i aktivna je tokom cele godine, posebno od proleća do jeseni.Lako je prilagodljiva za različite izvore hrane, a vlažnost zemljišta je je jedan od najvažnijih limitirajućih faktora.Oštećuje podzemne i nadzemne delove biljaka posebno na korenasto-lukovičasom povrću, cveću i mladim zasadima voćaka i vinove loze.oštećenja nanosi tokom jeseni, zime i ranog proleća. Značajna je kao vektor parazitskih oboljenja čoveka i domaćih životinja.
Poljski miševi (Apodemus spp.) Aktivni su tokom cele godine.razmnožavaju se 5-6 puta godišnje.Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i dolazi do brzog porasta populacije.Pripadaju grupi povremeno ekonomski značajnih štetočina velikog broja gajenih biljaka.Štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme i odnose u leglo.
Tokom vegetacije povređuju krtolasto-korenasto povrće, a tokom zrenja odnose zrnevlje velikog broja biljaka.
Hrčak(Cricetus cricetu) Živi 6-8 godina, noćna životinja, zimu provodi u zemlji u zimskom snu.Od septembra odlazi na prezimljavanje i traje do februara kada se bude najstariji mužjaci.Poseduju izuzetan potencijal razmnožavanja u jednom leglu može biti i do 18 mladunaca.Hrčka je moguće otkriti po ogoljenim mestima koja se postepeno povećavaju.Oštećuju nadzemne i podzemne delove biljaka, plodove i seme.Tokom proleća oštećuje lucerku, detelinu i strna žita, tokom leta i rane jeseni oštećuje kukuruz, suncokret, šećernu repu, krompir i drugo bilje.
Suzbijanje hrčka treba obaviti u krajem aprila, kada je probuđen veći deo populacije.

Mere zaštite od glodara : mogu biti direktne i indirektne.Osnovu preventivne zaštite čine intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa,utrina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta.
Direktne mere podrazumevaju hemijsko suzbijanje glodara, koje se poslednjih godina ne obavlja u potrebnom obimu.
Od rodenticida se koriste klasični akutni i antikoagulanti, koji se mogu naći u prodaji ili napravljeni u sopstvenoj režiji.Od klasičnih rodenticida najširi primenu ima cinkfosfid (Cink fosfid mamak)za poljsku i podzemnu voluharicu i poljske miševe,a fosforvodonik (Arrex patrone) za vodenu voluharicu.Od antikougolanata za sve spomenute glodare, preporučujz se preparati na bazi varfarina , bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona.Pored klasičnih rodenticida i antikougolanata , postoje novi, ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata Se.
Poljske glodare treba suzbijati pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine.

[Autor]

Članci