[Krsmanović ZlaticaUčesnik]

I na području koje pokriva PSSS Loznica kao i drugim delovima Srbije zapaženo je da se stabla šljive suše čemu predhodi pucanje kore debla. Pucanje kore može biti u većem ili manjem obimu. Ako je pucanje debla u manjem obimu i ako su voćke u dobrom zdravstvenom stanju i kada se nezi debla posveti puna pažnja, takva stabla nastavljaju plodonošenje i neznatno im se skraćuje životni vek. Kada je pucanje kore izraženo u većoj meri ispod raspuknute kore dolazi do nekroze kambijalnog dela koje se širi, na takva mesta se naseljavaju patogeni i zavisno koliki deo debla je zahvaćen stablo se suši pre ili kasnije. Razlozi za pucanje kore debla su višebrojni i vrlo često međusobno povezani. U proleće posle jakih zima kada temperature tokom zime dostižu do -20 stepeni najčešće kada krene vegetacija sa južne strane dolazi do pucanja debla. Na otvoreno mesto se naseljavaju patogeni-bakterija Pseudomonas syringe koja je stalno prisutna u prirodi koja nadalje dovodi do nekroze tkiva.

Naučnici objašnjavaju njeno negativno dejstvo poslednjih godina upotrebom sadnog materijala koji nije izdanačkog porekla kao ranije, već se radi o nisko kalemljenim sortama čije je deblo od kalemljenih sorata koje nemaju kompaktno i čvrsto deblo te lako puca. Iz tih razloga se u novije vreme preporučuje kalemljenje na većoj visini podloge. Jedan od razloga za pucanje kore debla šljive jeste i upotreba velike količine azotnih hraniva, jer proizvođači vrlo često istovremeno koriste veće količine stajnjaka sa mineralnim hranivima ili prekasno tokom vegetacije prihranjuju svoje zasade tako da deblo ne stigne da odrveni do pojave niskih temperatura i nespremno ulazi u zimski period. Usled velikih kiločina vode u deblu, u godinama sa veoma niskim temperaturama dolazi do mržnjenja i pucanja kore, jer se deblo tokom dana zagreva a tokom noći naglo hladi.Za sprečavanje ove pojave značajno je krečenje debla tokom jeseni ili zime a ne u proleće kako mnogi naši proizvođači to čine. Bela boja odbija sunčeve zrake te je smanjeno preterano zagrevanje debla a time i variranje unutar sprovodnih sudova čime se sprečava ili ublažava pucanje kore debla. Hemijska zaštita u ovakvim slučajevima može pomoći ali nije svemoguća. Ona podrazumeva „plavo“ prskanje kako u jesen tako i u rano proleće kako bi se preventivno izvršila dezinfekcija a kada patogeni prodru u rane tada je već kasno. Mnogo bitnije je održavati stabla u ravnoteži bez previše azotnih hraniva i prevelike bujnosti stabala uz redovnu zaštitu i kompletnu agrotehniku. Na našem području imali smo slučaj sušenja stabala krimske džanarike kome je predhodilo pucanje kore i odvajanje kompletne kore debla od drvenastog dela. Fotografije Proizvođač je pre svega podigao zasad na neodgovarajućoj parceli,koja zadržava vodu. Potom je iskopao kanale koji obuhvataju čitav zasad. Padavine su tokom prošle vegetacije bile obilne i nivo vode u kanalima je danima bio veoma visok tako da je i u samom zasadu nivo podzemnih voda bio visok te se korenov sistem gušio u vodi. Zemljište je veoma bogato humusom i azotom a uz to proizvođač je koristio mineralna đubriva i živinski stajnjak i iz neznanja preforsirao voćke koje sada u četvrtoj godini izgledaju kao da su starosti 6-7 godina.Vrlo brzo tokom leta došlo je do sušenja kompletnih stabala. Savet: Prilikom izbora parcele i podizasnja zasada konsultovati stručnjake date oblasti.

Krsmanović Zlatica, dipl.ing.
voćarstva i vinogradarstva

[Autor]

Članci