Stigmina carpophila је болест која напада све врсте коштићавог воћа. Осим шљиве напада и брескве,нектарине, трешњу, вишњу, кајсију. Напада лист, плод и младаре.
На листовима се могу наћи округласте црвено-смеђе пеге, обично оивичене тамнијим рубом. Унутрашњи део пеге испада – одумрло ткиво и тако лист постаје шупљикав. По томе је и болест добила име. Узрок тог испадања представља антитоксичну одбрамбену реакцију биљке на деловање патогена. Јаче заражени листови отпадају, код неких сорти и пре него што јаче постану шупљикави па воћка у случају јачег напада остаје готово без лишћа.
Основно прскање је препаратима на бази бакра у опадању листова у јесен, па све до бубрења пупољака. Али, то није довољно па је потребно фунгицидима извршити још 3-4 прскања. Прво одмах после цватања, друго 2-3 недеље након тога и треће за три недеље након претходног отприлике. Ово је просечно и зависи од падавина као и од године.
У јако кишовитој години болест је тешко у потпуности зауставити, искључиво ако се уселила у засад, јер је тада њен инфективни потенцијал висок. Треба настојати да се прскања обаве пред кишу или ако допусти време у почетку кише. Дакле, искључиво превентивно. Препорука је и садња отпорнијих сорти, резидба оштећених (рак-ранице) и осушених гранчица.
Опасност шупљикавости није само у томе што она доводи до губитка бербе у тој години, већ и у томе што инфицира пупољке и изданке. Ти изданци или одумиру или излучују смолу, а пупољци се не развију. Стабла с јачим смолотоком се чак могу и осушити у целости.
Jovičić Marinko
Jovičić Marinko