Struktura povrtarske proizvodnje u Srbiji

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 1 godina ranije by Pavlović Goran.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #566285
    Pavlović Goran
    Učesnik

      <h2><b>Структура повртарске производње у Србији</b></h2>
      У Републици Србији гаје се повртарске културе у готово свим регионима. У зависности од агроеколошких услова производње, она се обавља како на отвореном, тако и у заштићеном простору, с тим да је углавном заступљена производња на отвореном пољу, око 62% од укупних површина на којима се обавља производња поврћа. Повртарска производња представља интензивну производњу, пре свега због коришћења могућности искоришћавања земљишта више пута у току производне године (у току године могу се гајити две до три врсте поврћа) као и система за прихрану и наводњавање. Овакав начин гајења поврћа рефлектује високе приносе и приходе по јединици површине, што је са друге стране у корелацији са значајним ангажовањем радне снаге. У периоди између 2007-2018. године, укупна вредност производње пољопривредних добара и услуга износила је просечно 504,4 милијарди динара, док је просечна вредност производње добара и услуга у повртарској производњи у 2018. години износила 39,3 милијарди динара. Просечан удео сектора поврћа у укупној вредности у 2018. износио је 7,79%. Према Републичком заводу за статистику, повртарска производња се у Републици Србији обавља у просеку на 120.000 хектара (десетогодишњи просек), што чини 3,5% укупних обрадивих површина. Међутим, површине на којима се обавља производња поврћа су у паду, а разлог смањења је првенствено недостатак радне снаге, чије ангажовање представља детерминишући фактор обављања и проширења ове производње. Према површинама на којима се обавља повртарска производња, Република Србија је 67. земља у свету и 10. земља у Европи. Најзаступљеније поврће које се гаји у Републици Србији су кромпир, парадајз, паприка, диња и лубеница, краставац, купус и кељ. Раст производње поврћа у Републици Србији у односу на свет је већи од свих земаља региона и од свих посматраних група земаља, док је укупна производња поврћа на нивоу просека нових земаља чланица Европске уније (РЗС).

      Графикон 1 . Удео производње поврћа у Републици Србији по регионима (%)

       

      <b>Извор:</b> РЗС

      Графикон 1. приказује заступљеност повртарске производње по регионима, а на основу индикатора десетогодишњег просека површина на којима се гаји поврће. Јасно произилази да се поврће највише гаји у региону Шумадије и Западне Србије (37,44%), док се у региону Јужне и Источне Србије налази 33,04% површина под поврћем у односу на укупне површине под истим. Затим следи регион Војводине са 23,49%, док се најмање површине под поврћем у Републици Србији налазе у Београдском региону (6,03%).

       

       

       

      Графикон 2. Учешће површина на којима се обавља производња анализираних повртарских култура у укупним површинама под поврћем (%)

       

      <b>Извор:</b> РЗС

      На основу података о површинама на којима се обавља производња поврћа, а коју води Републички завод за статистику, утврђено је учешће површина на којима се обавља производња анализираних повртарских култура у укупним површинама под поврћем. На основу Графикона 2., може се закључити да од анализираног поврћа, највеће учешће у укупним површинама под поврћем у свим анализираним годинама има паприка која је имала учешће у укупним површинама од 9,44% (у 2012. години), до 14,63% (у 2017. години). Производња парадајза, купуса и кеља су у анализираном периоду имале слично учешће у укупним површинама под поврћем, с тим да је тенденција повећања учешћа површина под парадајзом израженија. Производња купуса и кеља имала је учешће од 8,60% (у 2017. години), до највише 9,43% ( 2012. години) у укупној површини под поврћем у анализираном периоду. Производња парадајза учествовала је у укупним површинама под поврћем са најмање 7,19% (у 2013. години), док је највеће учешће површина под овом културом било 9,65% (у 2018. години). Учешће површина под краставцем у укупним површинама под поврћем се кретало у интервалу од 3,29 – 3,60%.

      Поврће је веома значајно за исхрану људи јер има високу биолошку и нутритивну вредност, и због те своје особине, производња би требала да се одвија у здравим срединама, далеко од утицаја штетних материја које са собом носи убрзан процес урбанизације градова и средина које су у додиру са постојећим производним површинама, као и развој индустрије и саобраћаја. Производња поврћа у поменутим срединама одвија пре свега због сезонског карактера производње, као и фактора близине места на којима пољопривредници продају своје производе и тиме стичу могућност брзог пласмана својих производа. Повртарска производња зависна је и од динамике развоја прерађивачких капацитета с обзиром на то да поврће представља значајну сировину за различите облике прераде.

       

       

       

       

       

       

       

       

       

      Графикон 3 . Тренд кретања количина извоза и увоза поврћа у Републици Србији у периоду од 2012 – 2021. године (у тонама)

       

      <b>Извор:</b> Обрада аутора на основу података РЗС-а

      На основу Графикону 3., где је приказан тренд кретања извезених и увезених количина поврћа у тонама, може се закључити да је извоз у готово свим посматраним годинама био већи од увоза, осим у 2013. години када је остварен негативан салдо у износу од 11.515,30 тона, као и у 2021. години када је негативан салдо износио 2.299,10 тона. У осталим посматраним годинама, салдо између извоза и увоза био је позитиван, а највећа разлика између извоза и увоза поврћа остварена је у 2016. години, када је остварен позитиван салдо у износу од 154.491,10 тона. Република Србија је највеће количине поврћа извезла управо у 2016. години (251.409,70 тона), док је највише поврћа увежено у 2021. години (151.685,00 тона). Најмањи извоз  и увоз поврћа, остварен је у 2012. години и био је на нивоу од 89.248,70 тона, односно 82.146,80 тона.

      Графикон 4. Процентуално учешће вредности извоза анализираног поврћа у укупној вредности извоза поврћа у Републици Србији у периоду од 2012 – 2021. године (%)

       

      <b>Извор:</b> Обрада аутора на основу података РЗС-а

      На основу Графикона 4. може се утврдити да је од анализираног поврћа у периоду од 2018 – 2021. године највећи удео у укупној вредности извоза имао краставац, чија је вредност извоза била 8,67% у 2018. години, док је највећи удео вредности извоза краставца у укупној вредности извоза била 15,37% у 2021. години. Да је вредност извоза краставца из године у годину све већа говори и чињеница да је у 2012. години вредност извоза краставца била око 1%, док је у 2021. години учешће у укупној вредности извоза поврћа било 15 пута веће. Поред краставца, значајнији удео у укупној вредности извоза имала је паприка, али за разлику од краставца, вредност извоза паприке у укупној вредности извоза поврћа бележи пад. Вредност извоза паприке имала је највећи удео у укупној вредности извоза поврћа у 2012. години (12,89%), док је најмањи удео био у 2021. години (6,19%). Након краставца и паприке, највећи удео у укупној вредности извоза имала је вредност извоза парадајза, која је била највећа у 2013. години и износила је 6,28%, док је најмањи удео био у 2020. години (2,92%). Вредност извоза купуса у укупној вредности извоза поврћа кретала се у интервалу од 0,77%, колико је износила у 2021. години до 3,12% у 2014. години. Вредност извоза зелене салате је била на веома ниском нивоу, па је у 2012. години имала удео у укупној вредности извоза поврћа само 0,05%, али је приметан константан раст удела у укупној вредности извоза. Највеће учешће у укупној вредности извоза поврћа, вредност извоза зелене салате био је у 2020. години и износио је 2,40% укупне вредности извоза.

      Графикон 5. Процентуално учешће вредности увоза анализираног поврћа у укупној вредности извоза поврћа у Републици Србији у периоду од 2012 – 2021. године (%)

       

      <b>Извор:</b> Обрада аутора на основу података РЗС-а

      Када је вредност увеженог анализираног поврћа у питању, на основу Графикона 5., може се закључити да је учешће у укупној вредности увоза веће у односу на учешће у вредности извоза. Највеће учешће у укупној вредности увоза чини вредност увоза парадајза која је у готово свим анализираним годинама чинила четвртину укупне вредности увоза. Највеће учешће вредности увоза парадајза у укупној вредности увоза поврћа било је у 2017. години и износило је 27,55%, док је најмање учешће било у 2019. години и износило је 22,54%. Након парадајза, највеће учешће у укупној вредности увеженог поврћа чиниле су вредности увоза паприке и краставца. Највеће учешће вредности увоза паприке у укупној вредности увоза поврћа било је у 2021. години и износило је 11,05% укупне вредности увеженог поврћа, док је најмање учешће било у 2012. години (5,46%). На основу ових података, може се закључити да је учешће вредности увоза паприке у укупној вредности увоза поврћа дуплирано у 2021. години у односу на 2012. годину. Када је у питању учешће вредности увоза краставца, оно се кретало у интервалу од 6,48% (у 2015. години) до 7,77% (у 2021. години). Учешће вредности извоза купуса у укупној вредности извоза купуса је било највеће у 2015. години када је износило 5,29% укупне вредности увеженог поврћа, док је најмање било у 2020. години са 2,50%. Вредност увоза зелене салате имало је највеће учешће у укупној вредности увеженог поврћа у 2017. години и износило је 3,03%, док је најмање учешће било у 2013. години са свега 0,77%.

      Горан Павловић, ПССС Смедерево

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.