[Pipović NeđeljkoUčesnik]

 

Силирање, има за циљ да обезбеди довољне количине квалитетне кабасте хране за преживаре на дужи временски период. Добро припремљена силажа може опстати и неколико десетина година, без бојазни да ће доћи до озбиљнијe променe квалитета и хранљиве вредности. Фаза зрелости кукуруза најбитнија је за правилно спремање силаже. Фаза зрелости обухвата комбинацију процене фазе зрелости биљке, и фазе зрелости клипа. Биљка би требала бити зелена у односу на стабло, најмање 70%, а зрна у клипу морају бити у млечно-воштаној фази зрења (2/3 воштане зрелости). Kада се силажа ради у овој фази, губици су минималнии, хранљива вредност силиране масе је веома добра, а % суве материје, креће се од 35 до 40. Ако каснимо у спремању силаже то за собом повлачи и повећање % суве материје, доводи до тога да зрно постаје веома тврдо, и да се сварљивост смањује због пораста заступљености целулозе у биљци.
Основне грешке које произвођачи праве код припреме силаже:
• Неадекватна фаза зрелости биљке (превише зелена или превише сува биљка)
• Неадекватна висина кошења биљке (треба да буде 25-30цм)
• Неадекватна дужина сечења биљке која се одређује на основу садржаја суве материје (сувља биљка-краћи одсечак, већа влажност-дужи одсечак – 0,5-5цм)
• Неадекватно гњечење масе и зрна кукуруза (свако зрно мора бити нагњечено)
• Неадекватно складиштење у силојаме
• Неадекватно гажење (јама се пуни од чела па уназад под косином у слојевима не дебљим од 10-15цм)
• Неадекватна покривка
• Неадекватно изузимање
Kошење кукуруза подразумева, улазак машинама у парцелу, одсецање и млевење биљке. Висина косидбе биљке не варира једино од висине хибрида који је посејан, јер се проценат целулозе која није или је веома мало сварљива, налази у прве 3 до 4 интернодије. То је дрвенасти део биљке који уопште није користан и његова висина је око 30цм и то је минимална висина на коју би кукуруз требало косити. Други проблем је и тај што услед падања кише, кишне капи прскају и набацују земљу на само стабло, а познато је да је највећи непријатељ за преживаре уједно и становник земљишта – клостридија. То је други разлог због чега висина кошења треба да буде минимум 30цм. Дужину сечења масе треба планирати на основу садржаја суве материје у сило маси. Правилно је да се сувише зелена маса мора сећи на парчиће од 3 до 5цм, како не би долазило до прављења каше у сило- јами приликом гажења, са једне стране, и цеђења биљних сокова са друге стране. У наредној табели може се видети оптимална дужина одсечка и зависности од % суве материје.

ФАЗА ЗРЕЛОСТИ                Сува материја,      % Дужина одрезака, цм

Млечна фаза                            20-25                                   3-5

Млечно-воштана                    25-30                                    1-3

Воштана                                    30-35                                    0,7-1

 

Kод машина које поседују гњечилице, зазор ваљака мора се уштеловати на 1-3мм, како би дошло до гњечења сваког зрна. Ненагњечено зрно не може добро да ферментише, не помаже развој млечно-киселинских бактерија и представља само губитак у производњи.
Kод машина које немају гњечилице, потребно је смањити зазор ножева и контраножева, а затим одсечак радити испод 0,8цм. Тиме се обезбеђује сигурно гњечење зрна, обезбеђује бољи ток ферментације, што за резултат има бољу сварљивост масе. У сушним годинама, не треба чекати клип којег можда неће ни бити, те је са силирањем потребно кренути док је биљка у зеленој фази, јер касније, поред тога што немамо клип, нећемо имати ни биљку одговарајућег квалитета. Транспорт од њиве до сило јаме мора бити што бржи , како комбајни на њиви не би дуго чекали, а маса не би прелазила у критичну фазу зрелости.
Насипање сило јаме мора бити у слојевима дебљине 10-15цм. Тако набачен слој, мора се прво распланирати, а затим газити и сабијати.
Правилно гажење код двостраних сило јама се обавља тако да се на средини масе формира благо удубљење, како би се силе гажења биле усмерене ка зидовима тренча који се најчешће квари услед неадекватног гажења. До овога често долази јер трактористи не желе да прилазе зидовима како не би цепали гуме на тракторима, а решење је веома једноставно. Kод тространих тренчева, поступак гажења је исти.
Оваквим начином планирања и гажења масе имамо вишеструку корист. Првенствено, избегава се беспотребно цепање гума од ивице тренча, не оштећује се зид тренча и на крају силе притиска на масу делују ка зидовима, при чему је сабијање масе боље и веома ретко долази до кварења слоја који се налази уз сам зид сило-јаме. Сило-јама се пуни на од чела јаме и насипа се у слојевима под нагибом. Овим се постиже да силе притиска делују, како на ивице сило-јаме, тако и на чело, и избегава се кварење хране.
Висина насипања сило-јаме, мора бити толика, да се ивични зидови јаме премаше минимум 30 до 40цм, а пред сам крај убацивања масе, када су ивични зидови премашени, на средини се врши попуна масом, тако да маса буде испупчена у дносу на ивице јаме. Ово се ради из разлога да би се након покривања, обезбедило силажење воде са масе, и избегло задржавање исте у средини. Гажење силиране масе има једно правило које гласи: када помислимо да је гажење завршено, треба газити још 3-4 сата. Наиме, добро нагажена маса не сме да угиба под машином која је гази, дубље од крампона на гуми. У добро угажену масу, нога нам не сме пропадати дубље од скочног зглоба. Покривање силиране масе, врши се у неколико фаза. Прва фаза је стављање зидне фолије, коју стављамо на ивице сило-јаме и која би требала да виси до земље са сполне стране, а у унутрашњости буде до половине. Kада се гажење заврши, њу подижемо и враћамо на масу. Преко ње иде покривна фолија која мора покрити обе зидне. Преко ње по правилу иде дебела „УВ“ фолија која штити од механичких оштећења а у себи има заштиту од ултравиолетних зрака. Преко те фолије, постављају се вреће са песком на крајевима а целом површином може се извршити насипање тешким материјалима (земља, песак итд) Изузимање силаже у току коришћења мора бити испланирано тако да се изузимају само количине које ћемо потрошити у току једног дана. Фронт изузимања мора бити што равнији како би се оксидоредукциони процеси који се јављају приликом отварања нових количина, смањили на минимум.

ПССС Пољосервис Kњажевац Неђељко Пиповић, дипл. инг. пољопривреде

 

[Autor]

Članci