- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 1 nedelja, 6 dana ranije by Damljanović Milan.
-
AutorČlanci
-
28.11.2024 u 09:29 #596732Damljanović MilanUčesnik
Setva ozimih strnina u kontekstu adaptacije poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene
U poslednjih desetak godina a možda i duže evidentne su prvo blage a kasnije i značajnije promene klimatskih uslova koji sve više utiču na gajenje poljoprivrednih kultura u svetu pa tako i kod nas. Ovakve promene sa prognozom da će se nastaviti pa čak i intenzivirati zahtevaju niz prilagođavanja u proizvodnji kako tehnoloških tako i organizcionih. Ovo se pre svega odnosi na izmene sortimenta i uvođenje novih adekvatnijih sorti i hibrida , daljeg razvoja sistema za zalivanje , promena u tehnologiji proizvodnje , pa čak i uvođenja potpuno novih vrsta koje do sada nisu bile karakteristične za naš region. Kao jedan od primera kako se ove mere mogu primeniti je i sledeći.
U zapadnoj Srbiji, naročito u brdsko-planinskom području, strnine se vrlo često seju na parcelama gde je u plodoredu prethodno bio krompir pa nije na odmet dati nekoliko smernica za proizvodnju u novonastalim uslovima..
Poznato je da se u proizvodnji krompira koriste veoma velike količine mineralnih đubriva i da ova kultura po vađenju ostavlja zemljište bogato reziduima osnovnih mineralnih hraniva, relativno čisto od korova, kao i dobro obrađeno zahvaljujući samom procesu vađenja osnovnog useva. Zahvaljujući svemu gore navedenom krompir predstavlja gotovo idealan predusev kako za pšenicu tako i za ostala strna žita .
Osnovni problem u ovakvoj setvi predstavlja mogućnost poleganja useva pšenice usled povećane količine azota u zemljištu i vrlo blagih zima. Mada se u proizvodnoj praksi na ovakvim parcelama uopšte ne vrši osnovno đubrenje u jesenjem periodu već samo prihrana u proleće, preporuka bi bila da se u prosečnoj proizvodnoj godini predsetveno ipak upotrebi manja količina odgovarajuče NPK kombinacije ( u zavisnosti od rezultata analize plodnosti zemljišta). Prihranu azotnim đubrivima u proleće u zavisnosti od stanja useva treba ili potpuno izostaviti ili vrlo obazrivo izvršiti ali u nešto kasnijem periodu kako bi se moguće greške maksimalno izbegle. Ove godine treba biti posebno obazriv obzirom da je suša oborila prinose krompira u zapadnoj Srbiji i do pedeset procenata pa su u zemljištu ostale velike količine neiskorišćenih hraniva tako da bi preporuka za ovogodišnju setvu bila da se ne koristi ni osnovno đubrenje u jesen kao ni prihrana u proleće.
Što se osnovne i predsetvene obrade zemljišta tiče, komotno se može ići na minimalnu obradu, tj. pliću obradu tanjiračama i drljanje. Setvu treba obaviti sa nešto nižim količinama semena nego u klasičnoj setvi pre svega da bi se izbegla preterana gustina useva koja u kasnijem periodu može dovesti do izduživanja internodija pa samim tim i povečane sklonosti ka poleganju.
U izboru sorte treba ići na forme nižeg habitusa, otpornije na poleganje kao i na sorte visokog tehnološkog kvaliteta npr ( Zvezdana, Gordana, Simonida, Planeta ) ili u slučaju da se pšenica koristi za stočnu hranu, što je vrlo česta pojava u ovim krajevima, na sorte vrlo visokog potencijala rodnosti a nešto nižeg tehnološkog kvliteta ( NS-40 S, Apač ) .
Setvu treba obaviti što bliže početku optimalnog roka između ostalog i zato što su ove parcele najčešće na nešto višim nadmorskim visinama pa često dolazi do pojave ranih mrazeva.
Niz na oko sitnih promena u proizvodnji kao što su prethodno navedene mogu očuvati pa čak i povećati prinose u novonastalim agroekološkim uslovima
Savetodavac PSSS Čačak M.Damljanović dipl.inž.
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.