[Nikolić ZoranUčesnik]

Jedan od neophodnih uslova za uspešno siliranje neke sirovine jeste tzv. šećerni minimum. To je minimalna količina lako rastvorljivih ugljenih hidrata (šećera), neophodna za uspešnu fermentaciju i proizvodnju dovoljne količine mlečne kiseline koja će konzervisati silirani materijal. Po sadržaju šećera i pogodnosti za siliranje zelene biljke se dele u tri grupe:

– biljke koje se mogu same silirati (cele biljka kukuruza, prekrupa vlažnog zrna ili klipa kukuruza, sirak, žita, glava i lišće šećerne repe, sirovi repini rezanci),

– biljke koje se teže same siliraju (trave, travno-leguminozne smeše, deteline, stočni grašak, grahorica) i

– biljke koje se ne mogu same silirati (lucerka, soja, perko, uljana repica).

Košenje prvog otkosa lucerke i spremanje sena je uglavnom problematično skoro svake godine jer pada u vreme nestabilnih vremenskih prilika. Ponekad zna da traje i do 10-ak dana uz nekoliko kvašenja i prevrtanja. Posledice toga su znatni gubici hranljivih materija pa se dobija hranivo koje samo nosi naziv seno lucerke. Takvo hranivo ni približno ne odgovara po kvalitetu onome što bi to trebalo stvarno da bude. Tako se dobija skupo hranivo, problematičnog kvaliteta.
Rešenje ovog problema je u spremanju senaže od prvog otkosa lucerke. Za razliku od silaže, senaža ima veći sadržaj suve materije (40 – 60 %). Proces spremanja senaže lucerke počinje delimičnim sušenjem (provenjavanjem) pokošene mase što je slično postupku pripreme sena a nastavlja se konzervisanjem provenule mase kao kod silaže. Prednosti ovakvog načina konzervisanja lucerke su višestruke:

– kvalitet provenule zelene mase je očuvan pa je hranljiva vrednost senaže najpribližnija zelenoj masi od koje se priprema.

– gubici najkvalitetnijih delova biljke (lišće i cvetovi) su minimalni,

– dobijanje hraniva jeftinijeg od sena lucerke,

– dobijanje hraniva kvalitetnijeg od sena lucerke (senaža lucerke sadrži 20 do 24 % ukupnih proteina u suvoj materiji a seno 16 do 18 %),
– bolji proizvodni rezultati u ishrani krava,

– intenzivnije korišćenje površina pod lucerkom jer se zbog nešto ranije kosidbe i brzog uklanjanja pokošene mase sa parcele lucerka brže regeneriše.

Obzirom da je lucerka svrstana u grupu biljaka koje se ne mogu same silirati, to znači da se zelena masa lucerke mora na neki način „pripremiti“ za spremanje senaže. Postoji nekoliko načina za pripremu senaže lucerke:

– provenjavanje pokošene zelene mase,

– mešanje sa biljkama koje se lako siliraju,

– dodavanje sirovina sa većim sadržajem šećera (prekrupa zrna kukuruza, melasa, suvi rezanci šećerne repe, surutka u prahu),

– biološki dodaci (bakterijsko-enzimski inokulanti).

Postupak spremanja senaže mešanjem sa biljkama koje se lako siliraju je primeren za jesen kada tih biljaka ima na raspolaganju pa ga ovog puta nećemo više pominjati. Svi ostali postupci počinju provenjavanjem. Pokošena lucerka, zavisno od vremenskih prilika, treba da provene (da se suši) od 3 do 4 pa do 6 do 8 časova a nekad i više. Cilj je da se vlaga u pokošenoj masi svede na 45 – 55 %. Tako provenula masa se secka silo-kombajnom i njome puni objekat za senažu. Prilikom punjenja objekta masi se mogu dodavati:

– prekrupa zrna kukuruza u količini 4 do 7 %,

– melasa u količini 2 do 4 % ili 3 do 5 % (raličite preporuke različitih autora), prethodno razblažena vodom u odnosu 1:1 do 1:3,

– suvi rezanci šećerne repe u količini 5 do 10 %,

– surutka u prahu (dehidrirana surutka) u količini 1 do 3 %.

– biološki dodaci (inokulanti).

Za naše prilike, verovatno najjednostavnija i u praksi već potvrđena varijanta spremanja senaže je uz dodavanje prekrupe zrna kukuruza u napred navedenoj količini. Bez obzira za koju varijantu se opredelili, materijal koji se dodaje treba što bolje rasporediti u masi za senažu kako bi se dobila što homogenija masa što je uslov za bolju fermentaciju.

Zoran Nikolić, dipl. inž.

[Autor]

Članci