- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 5 dana, 5 sati ranije by Dragićević-Filipović Snežana.
-
AutorČlanci
-
30.09.2024 u 12:03 #593533Dragićević-Filipović SnežanaUčesnik
Радови у воћњаку током јесени
Са завршеном бербом , радови у у воћњацима нису завршени.Сада предстоји период када треба обавити читав низ агротехничких мера за добро презимљавање биљака. У овом периоду радимо санитарну резидбу , заштиту садница од зечева, кречење воћних стабала ,ђубрење вишегодишњих засада.
На деблу и основним гранама стабла у старијим засадима површински слојеви коре пуцају, изумиру и служе за уточиште многима штеточинама.На површинском слоју се ствара маховина, лишајеви , гљиве И гнезда гусеница,тако да уколико се појави важна мера је уклањање површинског слоја коре. Такву кору треба сваке године специјалним стругачима, или челичним четкама скидати и спалити. Кора се уклања опрезно, да се не повреди ткиво дрвета и не направе ране. Очишћену кору треба сакупити изнети из засада И спалити. Тако се уништавају многе штеточине и њихова јаја. Ово се ради у јесен или рано у пролеће.
Ако су се на старим стаблима појавиле дупље (шупљине) или уколико је дошло до љуштења коре треба их прво добро очистити а затим дезинтификовати, са 5% раствором плавог камена.Често из корена око дебла избијају изданци који исцрпљују воћку. На њима се могу појавити штеточине као што су крвава ваш и лисна ваш. Зато изданке треба откопати и сасећи тако да не остану патрљци, јер би из њих изданци избијали још гушће и више.
Ако је стабло превише бујно онда се примењује уздужно парање коре на деблу И скелетним гранама.Парање се састоји у томе што врхом воћарског ножа опрезно засецамо кору дебла одоздо навише,не наносећи повреде дрвеном делу дебла. Парање се изводи рано у пролеће док не крену сокови .Уколико постоји опасност од зимских мразева парање се врши косо.Парање или уздушно ровашење као мера неге стабала се показала као добра за спречавање дебљање ткива испод ње.
Уколико има механичких повреда на деблима воћака, њих је потребно прво очистити и дезинфиковати 5% раствором плавог камена а потом премазати калемарским воском . Кречење стабала обавезно се ради у јесен, али се може применити у 2-3 наврата током јесени и зиме. Рецепт по коме се припрема кречна чорба је 5 кг негашеног креча, 0.5 кг кухињске соли и 0.25 кг сумпора, додати воду и о ставити смесу да одстоји 2 дана да би се лепљивост повећала и тада је применити.
Бела боја одбија сунчеве зраке и отежава нагло загревање стабла. На тај начин успорава кретање сокова и кретање вегетације се може одложити за неколико дана . Ова мера највише ефеката даје код коштичавог воћа , пре свега кајсије, брескве, шљиве и вишње и код којих ова температурна колебања могу и изазвати кретање вегетације.
Препорука је и да се резидба засада воћа у овој години помери за неки каснији период , јер зимском резидбом подстичемо активност воћака и оне тада постају осетљивије на ниске зимске температуре које могу уследити после овако дугог и лепог времена.С обзиром на то да је и јесен била дуга и јако лепа са доста високим температурама за доба године, диференцирање цветних пупољака је дуго трајало и у таквим условима воћни засади су посебно осетљиви на нагли пад и пораст температуре у наредном периоду.
Дипл.инг. Снежана Драгићевић-Филиповић
ПССС Чачак
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.