[Petrović SnežanaUčesnik]

Једна од карактеристика а уједно и специфичност повртарске производње на отвореном, као и производње расада поврћа на отвореном јесте њен сезонски карактер и неподударност времена извођења радних процеса са временом производње. Међутим, код производње у затвореном простору, нарочито код примене савремених технологија производње, производни процеси могу да се много прецизније планирају и усклађују. Као и у случају производње на отвореном, и у затвореном простору се услед производње више повртарских култура равномерније користе производни капацитети. Усклађивањем и допуњавањем више повртарских култура добија се потпуније улагање рада и искоришћавање средстава за производњу током већег дела или целе године када је реч о затвореном простору. Овде је потребно нагласити да структура купаца значајно утиче на саму структуру производње, зависно од система производње (на отвореном или заштићеном простору) и времена поруџбина квалитетног расада.

Посматрано са аспекта вредности приноса, нето добитка и продуктивности рада у оквиру пољопривреде, производња поврћа је једна од најинтензивнијих грана биљне производње, која на отвореном пољу обезбеђује 5 до 8 пута већу вредност производње у односу на производњу пшенице, док је вредност производње поврћа у заштићеном простору 190-250 пута већа. Квалитетан расад предуслов је успешне повртарске производње, како на отвореном пољу, тако и у заштићеном простору. Међутим, у понуди скоро да нема оваквог домаћег расадног материјала. Тражња се задовољава увозом јер је домаће тржиште генерално неразвијено, а производња квалитетног расада у Србији је на ниском нивоу. Највећи део квалитетног расада плодовитог поврћа се увози из Мађарске, Грчке чак и из Босне и Херцеховине. Мањи део укупне количине чини калемљени расад поврћа. Други део чине мања домаћа предузећа која ређе производе расад поврћа за велике специјализован произвођаче поврћа, већ су углавном усмерена на семи комерцијална газдинства и хобисте који на окућници производе поврће за своје породице. Наравно, још увек највећи део комерцијалне производње поврћа базиран је на властитој производњи расада на самим имањима произвођача. У последње време и они улажу значајне напоре на унапређењу технологије производње, улажући значајна средства у објекте са грејањем и у мањој мери у савремену опрему.

Данас су присутни савремени облици управљања у пољопривредној производњи који знатно олакшавају и убрзавају како сам процес управљања тако и правовремено доношење важних одлука. У пољопривредној производњи уопште, а нарочито у повртарској производњи успешно се користе технике мрежног планирања које уз савремена и у пракси потврђена софтверска решења омогућавају перманентно праћење процеса производње где су најбитније информације у сваком тренутку доступне, чиме се омогућавају измене постојећих радних процеса у циљу потпуније рационализације производње. Мрежни модели који су уједно и математички модели, поред визуелног приказа радних активности, кориснику омогућавају детаљну анализу, пре свега временске и трошковне компоненте пројекта. Мрежни дијаграм или мрежни план је врста динамичког плана где се графички приказује динамика извођења активности на неком пројекту. Активности су међусобно повезане зависно од логичког редоследа, начина и времена извршења што је условљено технологијом производње. Конструисањем мрежног дијаграма добија се логичка структура реализације пројекта, као и приказ детаљне анализе времена реализације свих активности и пројекта у целини.

Приликом састављања технолошко-организационог плана производње узима се у обзир следеће: производни капацитети са пратећим линијама за производњу, коморама за наклијавање и просторијама у којима се одвија процес раста и развоја биљака, потражња купаца за конкретном робом као и саме структуре купаца у смислу добре пословне праксе, неопходан број радника итд.

Фаза наклијавања се спроводи у комори у којој су контролиани влажност ваздуха и температура. За наклијавање паприке и парадајза потребна је температура од 25 степени C, за салату 18-20 степени и купус 16 степени. Ово подразумева да у комори за наклијавање могу истовремено само да буду парадајз и паприка, док се салата и купус морају појединачно наклијавати. То је битна чињеница коју треба узети у обзир приликом планирања целокупног процеса рада.

Све методе мрежног планирања имају одређене предности и недостатке када се посматра њихова примена на различитим врстама пројеката који имају различите технолошке и организационе захтеве, као и резултата који се жели постићи њиховом применом. С обзиром да у овом истраживању доминирају процеси, односно активности чије време трајања не може да се фиксира са сигурношћу, а где се првенствено мисли на трајање процеса клијања семена и производње расада различитих повртарских култура, примењена је метода PERT. Фактори који утичу на трајање активности су технолошке природе, а зависе од врсте семена, хибрида, температурних осцилација, светлости, прецизности приликом примене средстава за прихрану и заштиту биља итд.

 

Текст је резултат истраживања на пројекту:”Савремена производња расада поврћа као услов одрживе производње поврћа у Републици Србији  “

 

 

Снежана Петровић,саветодавац за агроекономију

ПССС Смедерево

 

[Autor]

Članci