[Gavrilović VladicaUčesnik]

Veći broj lekovitih i aromatičnih kultura zasniva se putem proizvodnje rasada . Proizvodnju sadnog materijala za podizanje plantaže organskog lekovitog bilja mogu organizovati i sami proizvođači, uz primenu principa organske proizvodnje. Ovo je nešto skuplji ali u većini slučajeva sigurniji metod od direktne setve semena u polju.
Iako je proizvodnja rasada u izvesnoj meri specifična za svaku vrstu, postoji nekoliko opštih pravila. U zavisnosti od specifičnosti vrsta, zasnivanje kulture iz rasada se odvija u proleće (najčešće kod jednogodišnjih vrsta, bosiljak i majoran npr.) i u jesen kod višegodišnjih
vrsta (odoljen, angelika, origano, matičnjak, timijan). Shodno tome i proizvodnja rasada se
odvija u dva perioda, zimsko prolećnom (u zatvorenom prostoru) i u letnjem periodu u tzv.
otvorenim lejama.
Primena principa organske proizvodnje u proizvodnji rasada u staklenicima i plastenicima je slična kao i kod povrća. Radi zaštite mladih biljaka od niskih temperatura, grada, instekata i sl., dozvoljena je upotreba proizvoda na bazi polietilena i polipropilena i ostalih polikarbonata. Nije dozvoljena upotreba materijala poreklom od polivinil hlorida (PVC) i drugih plastičnih masa koje sadrže hlor. U zaštićenom prostoru dozvoljena je toplotna izolacija, kao što je prekrivanje zemljišta materijalom koji se može reciklirati, ali nije dozvoljena primena veštačkog svetla. Nije dozvoljena proizvodnja na kamenoj vuni i vodenoj kulturi, kao ni upotreba hranljivog filma. Količina treseta u supstratu za proizvodnju rasada lekovitog bilja je dozvoljena maksimalno do 50% (težinski). Treset ne sme da sadrži supstance koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji. Od gotovih pripremljenih mešavina dozvoljene su one
sa najviše 70% treseta. Zabranjena je primena sintetičkih materijala i čistog treseta za
supstrat. Za sterilizaciju zemljišta i supstrata dozvoljene su fizičke metode i sterilizacija
zemljišta toplotom: parenje i solarizacija.
Za većinu višegodišnjih vrsta rasad se proizvodi u tzv. “otvorenim lejama” u
letnjem periodu a kultura se zasniva u jesen ili u rano proleće. Ovakva praksa je veoma
zastupljena kod proizvođača lekovitog bilja u našoj zemlji. Glavna prednost je niska cena
proizvodnje rasada u letnjem periodu u poređenju sa zimskom proizvodnjom u zatvorenom
prostoru. Troškovi se odnose samo na seme i održavanje leja (redovno zalivanje, plevljenje
i zastiranje u cilju zaštite od prejake insolacije). Pored toga, sadnice proizvedene na ovaj
način su snažnije, vitalnije i po pravilu daju dobre prinose već u prvoj proizvodnoj godini.
Vrste koje se zasnivaju na ovaj način navedene su matičnjak, timijan, angelika,
ehinacea, origano, odoljen i dr.. U organskoj proizvodnji rasada u letnjim lejama, jedno od
centralnih pitanja je održavanje optimalne vlažnosti površinskog sloja, što se uz redovno
zalivanje kvalitetnom vodom obezbeđuje i zastiranjem leja dozvoljenim prirodnim
materijalima (asure od prirodnog materijala, lese od drvenih letvica i sl.) Za ovu namenu
nije dozvoljeno korišćenje zastora od PVC. Kod nekih vrsta koje otežano klijaju (lincura npr.), za prekidanje dormantnosti semena nije dozvoljena upotreba hormonskih preparata (giberelinska kiselina i dr.). U obzir dolaze samo mehaničko – fizičke mere tretiranja semena (hlađenje u određenom periodu, vlaženje, skarifikacija i dr.).
Pored ovoga, neke lekovite biljke se zasnivaju sadnjom vegetativnih organa za
razmnožavanje, pitoma nana (Mentha piperita) i estragon (Artemisia dracunculus) –
stolonima, a perunika (Iris gemanica) – rizomima. Ovi vegetativni organi se sade u otvorene
brazde u jesen ili rano u proleće. Jesenja sadnja u našim krajevima u pravilu daje bolje
rezultate u poređenju sa prolećnom. U organskoj proizvodnji vrsta koje se razmnožavaju vegetativnim organima obavezna je upotreba sadnog materijala koji potiče iz organske proizvodnje.
PSSS Negotin, Vladica Gavrilović

[Autor]

Članci