[PSSS Zajecar]

1. Uvod
Domaći (običan, persijski ili grčki) orah je u Srbiji autohtona vrsta drveća. Od prirode se javlja u šumskim sastojanama Kine, Indije, Avganistana, Irana, područja Kavkaza i Krima, Turske i Balkanskog poluostrva. Kao kultivisana vrsta zbog kvalitetnih plodova gajio se još u antičko vreme. Orah je počeo prvo da se gaji u Kini, zatim u Japanu i Indiji, a zatim i u području Mediterana.
Kod nas se orah gaji do 1.000 metara nadmorske visine. Iako ima izuzetno veliki značaj u voćarstvu i proizvodnji visokorodnog drveta izuzetno cenjenog u proizvodnji furnira, njegovo gajenje je vrlo ograničeno, tako da se ne zadovoljavaju ni potrebe domaćeg tržišta. Podizanje zasada oraha može da se vrši kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti ili sadnicama proizvedenim generativnim putem iz semena selekcionisanih sorti.
Pri izboru sorti prednost treba dati “kasnim” sortama koje ispoljavaju veću otpornost na pozne mrazeve. Unapređenjem proizvodnje domaćeg oraha mogu da se ostvare značajni ekonomski rezultati, uključujući i značajne mogućnosti deviznog prihoda, imajući u vidu da je i svetsko tržište nedovono snabdeveno plodovima i drvetom oraha i da postoje praktično neograničene mogućnosti izvoza.

2. Upotrebna vrednost vrste
Orah je veoma, ali ipak nedovoljno, rasprostranjena vrsta drveta u Jugoslaviji. Velikog je značaja kao vrsta što proizilazi iz njegove višenamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50‡80%), belančevinama (12‡25%), a kaloričniji je od goveđeg mesa više od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi među najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omotač, kao i list i kora oraha. Plantaže oraha daju 1.500‡2.000 kg orahovog jezgra po hektaru, što njegovo gajenje čini veoma rentabilnim.

3. Ekologija vrste
a) Zahtevi prema zemljištu. Najpogodnija zemljišta za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljišta s dobrim vodno-vazdušnim režimom kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljišta nije veliki probirač, pa raste na zemljištima čiji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 7‡7,5). Dovoljno plodno zemljište je ono koje sadrži preko 3% humusa, 250‡300 ppm lakousvojivog kalijuma, 80‡100 ppm fosfora i 6‡8 ppm lakousvojivog gvožća. Alkalne soli ne podosi. Koren orha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljištu prodire znatno dublje nego u plodnom (glavna masa korena u plodnom zemljištu razvija se u sloju između 10‡60 cm (80%). Glavni koren prodire u dubinu od 3‡6 m i više (jednogodišnji sejanci imaju 4,4 duži koren od visine stabla). Treba voditi računa i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna đubriva možemo u zemljište unositi već u martu mesecu. b)

Zahtevi prema klimi. Toplota, svetlost, vlažnost i strujanje vazduha su faktori koji određuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha. ·

Temperatura
Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno veća suma godišnjih temperatura nego drugim voćnim vrstama (za otvaranje pupoljaka 229,8°C, za cvetanje 435,0°C za desetogodišnji period). U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najviše utiču mrazevi, a manje visoke temperature (kasni prolećni mrazevi uništavaju mlade plodove već na -1°C, mladare u prvoj fazi porasta na -2°C, a otvorene muške cvetove na -3°C, polen izdržava temperaturu do -8°C). Izmrzavanje debala mladih stabala može se sprečiti pričvršćivanjem kolca sa južne strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i krečenjem u kasnijim godinama. ·

Svetlost
Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izdužuje i orah više raste u visinu (što je sa šumarskog aspekta korisna činjenica). ·

Voda
Sa manjkom vlage u zemljištu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijranje cvetnih začetaka (posebno je nezgodno ako se suša javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250-00 mm vode (tj. 2.500-3.000 m3 vode/ha) u vreme suše. Takođe su štetne visoke pidzemne vode i stajaće vode. Optimalna vlažnost vazduha za orah je 50-60%. ·

Vetar
Orahu odgovaraju promajna mesta (radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih i drugih oboljenja. Od prirode se orah javlja u zajednicama Juglando-Platanetum orientalis (u Makedoniji) i Celto-Juglandetum (na području Đerdapa).

4. Fenologija vrste
Vegetacija, u zavisnosti od ekoloških uslova, tipova i sorti oraha, počinje u martu (kod većine u aprilu ili početkom maja), a završava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduživanja i otvaranja resa (muških cvetova), počinje u toku aprila (početkom maja) i traje 5-7 dana (za muške cvetove), tj. 7-10 dana (za ženske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 2-3 nedelje (dobar urod je omogućen ako je oprašeno ženskih cvetova). O
plodnja nastaje 2-4 dana nakon oprašivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130‡150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon čega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa čak i u junu, i da je jako izražena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kraćom vegetacijom (zbog mraza) i one koje se međusobno dobro oprašuju.

5. Karakteristike semena (ploda) i manipulacija
Plod je koštunica (okrugla do eliptična), egzokarpa tamnosmeđe boje, po sazrevanju se odvaja od drvenastog endokarpa.
Plodovi se sabiraju na više načina: sakupljanjem sa tla nakon opadanja, trešenjem sa stabla motkama (prethodni način je skup i učestvuje sa 20‡30% u troškovima proizvodnje), ili top-atomizerima (što je znatno rentabilnije).
Nakon branja, plodovi se peru jakim mlazom vode, vrši se beljenje (ako se prodaju u ljusci) i sušenje (smanjuje se vlažnost sa 30-45% vode na 8-12%) u sušnicama na temperaturi do +38C, ili mašinama sa ventilatorima; za potrebe šumarstva dovoljno ih je prostrti u slojeve debljine do 10 cm da se suše na suncu (ili dobro aerisanim prostorijama) uz svakodnevno pregrtanje (2‡- puta dnevno) u trajanju 3-4 nedelje.
Plodovi se mogu sobro čuvati u hladnjačama, na temperaturi 1-4° C uz vlažnost vazduha od oko 60%, i do 2 godine; prosušeni orasi se mogu čuvati do 6 meseci u sanducima (u slojevima ili pomešani sa peskom, tresetom ili slamom) u dobro provetrenim prostorijala na temperaturi između 1-5°C; preko zime se mogu čuvati na otvorenom, u rupama pomešanim sa peskom (vlažnost ploda u ovom slučaju ne sme da prelazi 35%).
Klijanje je podzemno, ali otežano zbog dormantnosti embriona (ali i neporopusne semenjače). Dormantnost se savladava prethodnom stratifikacijom, odnosno nakon kvašenja ploda u trajanju od 2-3 dana u svakodnevno promenjenoj vodi, pre prolećne setve orahe držati u vlažnom stratifikatu sa peskom, tresetom (peskovitom ilovačom) 60‡120 dana na temperaturi od 5°C.
U 1 kg čistog semena ima prosečno 140 plodova.
6. Proizvodnja sadnog materijala

Proizvodnja sadnog materijala kod oraha se vrši na dva načina:
generativnim putem (semenom) i
vegetativnim putem (kalemljenjem – radi dobujanja sortnih sadnica, a u ređim slučajevima izdancima i kulturom tkiva).
a) Generativno razmnožavanje
Ovim putem proizvode se sadnice za pošumljavanje, ili se porizvode podloge za kalemljenje sorti oraha. Ovaj način razmnožavanja se koristi i u slučaju kada želimo da stvorimo nove sorte. Sredinom marta, u zavisnosti od vremenskih prilaka, orahe treba razastrti na zaravnjenu leju i prekriti slojem zemlje debljine 6‡8 cm. kada prođe opasnost od mraza (druga polovina aprila ili početak maja), proklijali orasi se prenose do mesta gde se obavlja setva (direktno na teren ili u rasadnik). Neproklijali orasi se ostavljaju dok ne proklijaju i zatim se prenose na mesto setve. Pri tome se pazi da se klica ne prelomi. Prilikom vađenja jednogodišnjih sadnica iz sejališta nema većih opasnosti od oštećenja korena (ovo se ne odnosi na starije sadnice). Dubina setve je 5‡6 (.8.) cm pri razmaku u redu od oko 20 cm (5-6 komada po dužnom metru) i među redovima od 20-30 cm. Ovako proizvedene sadnice kao jednogodišnje služe za pošumljavanje (ili 2-godišnje sa prikrađenom srčanicom nakon prve godine na dubinu od 20-30 cm), a školuju se ako ih proizvodimo kao parkovske. Korać, M. (1986) predlaže da se nad proklijalim semenom radi dobijanja razgranatog korena, bez srčane žile, izvrši pinsiranje korenka (odbacivanjem vrha korenka makazama ili žiletom). Prema istom autoru, generativnim putem proizvedene sadnice (bez prikraćivanja) imaju lošiji korenov sistem (zbog izražene srčanice sa malo žilica), slabiji im je prijem na terenu, a kod njih kasnije počinje rodnost (nakon 6-8 godina). Za sušnije terene preporučuju se sadnice sa srčanicom, a za vlažnije s podsečenim korenom.

Proizvodnja podloga. Kao podloge za kalemljenje oraha mogu poslužiti sejanci domaćeg oraha (Juglans regia), crnog oraha (J. nigra), manxurskog oraha (J. hindsii) i razni međuvrsni hibridi. U uslovima kontinentalne klime najbolje su se pokazali sejanci domaćeg oraha. Za uspešno kalemljenje potrebne su podloge sa dobro razvijenim korenovim sistemom i debljinom u korenovom vratu 10-15 mm.
Nakon dobro pripremljenog zemljišta (obrade i đubrenja) setva 10-15 kg semena sa stabla kraće vegetacije (za proizvodnju 1.000 prvoklasnih podloga) obavlja se u jesen (druga polovina oktobra – prva polovina novembra). Seme se prethodno dezinfikuje 30-40 sati potapanjem u 0,3% rastvor Orthocid-a i 0,1% rastvor Benomil-a. Setva se obavlja ručno, ili što je ekonomičnije, traktorom sa sadilicom za krompir. Razmak između redova je 60-80 cm, a u redu oko 12 cm na dubinu od 8 cm.
Nega sejanaca obuhvata 5-6 okopavanja, 1-3 prskanja smešom fungicida i insekticida i 2-3 navodnjavanja po potrebi. Po otpadanju lišća, u jesen, sejanci se vade plugom za vađenje ruža, klasiraju i trape. Za kalemljenje se upotrebljavaju samo podloge I klase. iste jeseni podloge se vade iz trapa, peru mlazom vode, skraćuju im se žile (bočne na 3-4 cm, srčanica na 15-20 cm), uklanjaju bočni pupoljci i dezinfikuju rastvorom fungicida i insekticida.

b) Vegetativno razmožavanje
Koriste se dva načina vegetativnog razmnožavanja, i to:
zagrtanjem (trajanje ožiljavanja je 2 godine uz strangulaciju žicom ili savijanjem uz mali prelom) i kalemljenjem (korišćenjem uglavnom 2 metoda: modifikovana kalifornijska okulacija – koja se koristi u toplijim krajevima, i sobno kalemljenje – u uslovima kontinentalne klime).
Proizvodnja kalem-grančica.
Za kalemljenje se koriste prvoklasne kalem-grančice, tj. 70-150 cm dugi letorasti, okruglog preseka i male srži, sa razvijenim i zdravim vegetativnim pupoljcima. Za proizvodnju kalem-grančica osniva se matičnjak od odabranih sorti i selekcija, a pri odabiru mesta treba voditi računa da nije u pitanju mrazište. Nakon kvalitetne pripreme zemljišta vrši se sadnja sadnica odabranih sorti u razmaku 3,5-4 m između redova i 2 m u redu.
U jesen ili proleće svi letorasti se skraćuju na 5-15 cm od osnove. Sa jednog dobro razvijenog stabla može se uzeti 50-70 kalem-grančica za kalemljenje na budni pupoljak, 100 za modifikovano kalifornijsko, 150-200 pri sobnom kalemljenju pomoću mašine.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.
spec.ampelografije

[Autor]

Članci