[Koprivica RadmilaUčesnik]

Na okućnici ili na vikend placu, na određenoj udaljenosti od kuće može se zasaditi i po nekoliko desetina kalemova grožđa je namenjenog za sopstvene potrebe. Za sađenje loze n ajbolje je odabrati mesto na osunčanoj strani dvorišta.
Izbor zemljišta je veoma bitan faktor za gajenje vinove loze jer pravilnim izborom smanjujemo troškove popravke zemljišta, koje su uglavnom skupe.
Sadržaj humusa u vinogradarskim zemljištima treba da iznosi 2 – 4 %, 120 – 150 mg u 100 g vazdušno suvog zemljišta, sadržaj P2O5 15 – 25 mg u 100 g vazdušno suvog zemljišta, sadržaj K2O 20 – 40 mg u 100 g vazdušno suvog zemljišta. Veoma je značajan i sadržaj CaCo3 u zemljištu, jer višak karbonata može da izazove hlorozu vinove loze. Treba izbegavati zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda. Na takvim zemljištima loza stagnira, žuti i brzo se suši. Zemljište mora biti bez štetnih nematoda i larvi gundelja (grčica).
Vinova loza je dugovečna biljka, koja živi prosečno 20 do 50 godina zavisno od sistema gajenja. To nameće potrebu da se i pri zasnivanju malih zasada odradi blagovremena i besprekorna priprema zemljišta. Preporučuje se da se uradi agrohemijska analiza zemljišta, da bi mogla da se pravilno uradi agromeliorativna popravka zemljišta i kada su male površine u pitanju, mada se to u praksi retko sprovodi.
Treba uraditi čišćenje parcele uklanjanjem pojedinačnog drveća i šiblja. Tom prilikom uraditi I ravnjanje međa i vađenje pojedinačnog krupnog kamenja.
Korenov sistem vinove loze pruža se duboko i to znači da zemljište, ne samo u površinskom sloju već i na određenoj dubini treba dovesti u stanje optimalne plodnosti i povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. To se postiže rastresanjem, drobljenjem i premeštanjem zemljišnih horizonata, odnosno dubokom obradom zemljišta. Na manjim površinama, kao što su okućnice najčešće se obavlja duboko riljanje zemljišta.
Prvo se obeleže se mesta predviđena za sadnju vinove loze, pri tome voditi računa da poslednji red loze treba da bude udaljen u odnosu na „među“ susedne parcele najmanje 1,5 m.
Izrilja se cela površina predviđena za mali vinograd jer se tako stvaraju uslovi da se koren razvija u svim pravcima. Prvo se ukloni sav korov, a zatim se po površini rasturi materijal predviđen za agromeliorativnu popravku zemljišta , zajedno stajnak i mineralna đubriva , pa tek onda možemo početi riljanje.
Najpogodnije je to odraditi kada je zemlja suvlja jer se prilikom riljanja buse lepo rasipaju i đubrivo ulazi dublje u sloj zemlje. Zemljište se rilja na dubinu od oko 70 cm (odnosno 2 ašova dubine). Prilikom prevrtanja brazde treba pazljivo vaditi korenje i rizome korova kao što su pirevina odnosno zubača, zatim sirak, ljutić i slično. To je vrsta rigolovanja zemljišta koja daje najbolji kvalitet prevrtanja i slaganja zemljišnjih slojeva. Za prolećnu sadnju riljanje treba obaviti najkasnije do kraja oktobra u godini koja predhodi godini sadnje.
Završna mera u pripremi zemljišta za sadnju vinove loze je plitka obrada, sitnjenje i ravnjanje zemljišta. U slučaju malih površina može se odraditi ručno pomoću motika i grabulja, u proleće kada se zemljište dovoljno prosuši da postane povoljno za rad.
Sadnja loze uslovljena klimom, meteorološkim prilikama, zemljištem i vrstom sadnog materijala.
U našim klimatskim uslovima loza se najčešće sadi u proleće i u jesen. Jesenja sadnja je više preporučljiva za toplije rejone i laka zemljišta. Nepovoljna strana jesenje sadnje je što se spojna mesta posađenih loznih kalemova nalaze iznad zemlje ili blago zatrpana, i u rejonima sa oštrim zimama mogu da izmrznu.
Na lakim, propusnim i peskovitim zemljištima, sadnja loze može da počne ranije, jer se takva zemljišta brže prosuše i zagreju.
U toplim rejonima – u kojima se zemljište ne zamrzava – sadnja loznih kalemova može se obaviti preko zime.
Radmila Koprivica dipl.ing

[Autor]

Članci