Prilikom planiranja podizanja voćnjaka pre svega treba obratiti pažnju na izbor lokacije. Vocnjak ne treba saditi na mestima na kojima se hladan vazduh skuplja (kotline i doline), gde se sporo kreće i zadržava. Hladan vazduh koji se formira tokom vedrih noći, pošto je teži i gušći od toplog spušta se niz brdo u dolinu istiskujući topliji i lakši naviše, pri čemu se stvaraju jezera hladnog vazduha. Za sprečavanje direktnog prodora hladnog vazduha u kotlinama mogu se postaviti prirodne ili veštačke barijere, na primer redovi drveća, objekti, ograde i dr. Ukoliko je vlažnost zemljišta veća povećava se toplotni kapacitet i toplotna provodljivost. Opasnost od mraza je manja na vlažnom nego na suvom zemljištu. U toku dana vlažno zemljište akumulira više toplote nego suvo, pa se u toku noći površinski sloj sporije hladi usled povećanja iz dubljih slojeva. Zemljište koje je pokriveno sporije se zagreva u toku dana a tokom noći brže hladi (usled transpiracije biljaka), pa je pojva mraza na takvom zemljištu veća nego na golom zemljištu.
Krečenje stabala i jačih skeletnih grana u jesen kada otpadne lišće, takođe je jedna od mera. Predmeti bele boje se slabije zagrevaju zbog odbijanja sunčevih zraka pa ne dolazi do brzog zagrevanja biljke, što ima za posledicu da se u proleće usporava kretanje vegetacije, čime se smanjuje i mogućnost stradanja voćake od kasnih prolećnih mrazeva. Ova mera najviše efekta daje kod koštičavog voća (kajsija, breskva, šljiva i višnja).
Jovanović Duško
Jovanović Duško