[Jocković MiloradUčesnik]

Biljni bioregulatori ili biljni regulatori rasta su hormoni ili slične supstance koje podstiču, inhibiraju ili utiču na biološke ili biohemijske procese u biljkama. To se iskoristilo kao moćan alat za intezivnu proizvodnju u voćarstvu. Njihovim korišćenjem se mogu povećati prinosi, kvalitet i dugotrajnost plodova, smanjuju bujnost a samim tim i rezidbu voća. Kod sadnica izazivaju formiranje prevremenih grana i formimarenje advetivnih žila, željeno opadanje lišća. Kod voćaka u punoj rodnosti mogu da regulišu razvoj bočnih mladara, povećanje ili smanjenje formiranja cvetnih pupoljaka, regulisanje rodnosti pospešivanjem opadanja cvetova i zametnutih plodva, odlaganje otpadanja zrelih plodova pred berbu, popravka oblika ploda, kontrola vegetativnog rasta, povećanje zametanja plodova, bolju obojenost plodova, ubrzanje ili usporavanje sazrevanja plodova, smanjenje rasta vodopija, povećanje tolerancije voća na stres, sprečavanje pojava rđaste prevlake na plodovima. Treba napomenuti da neki isti biljni bioregulator može razlitčito da deluje na biljku u zavisnosti od koncetracije i vremena primene, kao i od fiziološkog stanja bijke, navodnjavanja, mineralne ishrane, rezidbe, sistema gajenja, količine svetlosti, temperature i ostalih agroekoloških faktora u trenutku primene.
Biljni bioregulatori se sve više koriste u proizvodnji kvalitetnog sadnog materijala, odnosno za proizvodnju sadnica sa prevremenim granama (KNIP sadnice). Njihovo korišćenje je obično efektnije nego ručno pinciranje centralne vođice sadnica a samim tim i jeftinje. Najšira trenutna primena biljnih bioregulatora je u regulisanju rodnosti proređivanjem cvetova i plodova, čime se na najefikasniji i najeftiniji način dobija željena rodnost sa odgovarajućom veličinom, obojenošću i kvalitetom ploda. Na ovaj način proizvođači bivaju konkurentniji na tržištu a samim tim se stvara i mogućnost bolje profitabilnosti proizvodnje. Trenutno se najviše koriste za proređivanje jabuke i kruške ali se u novije vreme koriste i za proredu plodova kod trešnje, višnje, šljive, kako bi se dobili što krupniji plodovi i time postigli veću cenu na tržištu. Biljni bioregulatori se korise za sprečavnaje opadanja plodova pred berbu, što u mnogome utiče da se olakša i omogući berba kvalitetnih plodova i ostvare visoki prinosi. Biljnim bioregulatorima se poboljšava kvalitet plodova, poboljpšava trajašnost i skladišna sposobnost čuvanja voća.
Bioregulatori regulišu i bujnost voćaka. Jedan od najšire, trenutno, korišćenih je prohexadione-calcium-ProCa (komercijalni naziv REGALIS). Ovaj preparat ne poseduje rezidualne efekte na voćkama i smatra se bezbednom hemikalijom jer se koristi u maloj koncetraciji i vrlo brzo se razlaže tako da ne postoji opasnot za potrošača i okolinu. Najviše se koristi u zasadima jabuke ali postoje i pozitivna iskustva kod primene u zasadima kruške. Moje iskustvo je primena regalisa u zasadu trešnje kalemljene na koltu i to u ukupnoj količini primene od 1,2kg/ha. Primena je rađena sa 0,6kg/ha pred cvetanje i 0,6kg/ha u punom cvetu. Pored smanjenja bujnosti, smanjenja porasta letorasta, indirektno je uticao i na povećanje kvaliteta plodova. Takođe moram naglasiti da sam ga mešo sa drugim preparatima i da je pokazao kompatibilnost odnosno nema negativnih pojava.
Proizvođači moraju biti svesni da primenom bioregulatoara mogu imati korisne efekte ako su pravilno upotrebljeni. Nestručna primena u smislu koncetracije, načina i vremena primene, meteoroloških uslova i bioloških osobina vrste, odnosno sorte može imati nesagledive posledice po ekonomičnost proizvodnje.

korišćen zbornik radova “Inovacije u voćarstvu”, Beograd feb.2017.

[Autor]

Članci