Na osnovu dosadašnjih saznanja u proizvodnji silaže, a koja se odnose na mikrobiološke i biohemijske promene u toku pripreme silaže, mogu se dati neke preporuke kojih bi se trebalo pridržavati da bi siliranje bilo uspešno izvedeno:
– disanje biljaka treba što pre onemogućiti sabijanjem ( gaženjem ) i hermetičkim zatvaranjem silirane mase, jer se procesom disanja vrši oksidacija ugljenih hidrata koji su potrebni kao supstrat za mlečno – kiselinske bakterije – uspeh konzervisanja neke silaže direktno je vezan za proces zakiseljavanja izazvan mlečno kiselinskom fermentacijom
– ova fermentacija zavisi od količine lako rastvorljivih ugljenih hidrata. Zbog toga je kukuruz idealna biljka za siliranje jer obiluje šećerom
– Mlečno kiselinska flora najbrže se razmnožava i najbolje deluje u uslovima odsustva kiseonika. Anaerobna sredina (odsustvo kiseonika) postiže se sitnim seckanjem biljke, intenzivnim sabijanjem mase i potpunim pokrivanjem silaže
– Osiguravanjem uslova za razmnožavanje mlečno – kiselinskih bakterija suzbija se razmnožavanje drugih štetnih mikroorganizama koji izazivaju kvarenje silaže i menjanje ukusa, a što doprinosi povećanim gubicima suve i organske materije siliranih biljaka, kao i lošijem iskorišćavanju silaže kao hraniva
– Pri kosidbi biljaka za siliranje, manipulaciji, punjenju kao i gaženju silaže treba izbegavati unošenje zemlje u silos jer se time unose i mikroorganizmi koji su štetni za proces konzervisanja (buterne bakterije, kvasci i plesni)
dr Radosav Vujić
Vujić Radosav
Vujić Radosav