[Tanasković BrankoUčesnik]

Специфичност  брескве је у преношењу нове вегетативне масе на вршне делове грана и то услед  недовољне светлости или због изнурености гранчица. Најчешће изумиру оне које су у претходној вегетацији имале плодове. Израженим конкурентским односима међу гранчицама, углавном изумиру оне мање развијене гране.

Од примењеног начина зимске резидбе у младом узрасту, зависи и дужина трајања младалачке неродности ( иако је она код брескве врло кратка), орезивањем може се значајно продужити, и то када се од почетка примењује кратка резидба, која поспешује развој летораста.

Основно правило ког се ваља придржавати је да се бресква, у току формирања круне, дуже орезује, а касније се скраћује. Уколико се стабло више оптерећује родом, утолико је и резидба краћа. Осим тога, неопходно је да се остави и већи број секундарних грана.

Леторастима из претходне вегетације, уколико се не орезују, на доњем делу пупољци остају неразвијени. Уколико су орезани на 4-5 пупољака из свих ће се развити леторасти. У сваком конкетном случају требало би прилагодити резиду, али ваља имати на уму да бујнија стабла се дуже орезују. Слично је и са леторастима који су под оштрим углом: они који су под углом од 45 степени  пупољци се развијају целом дужином.

Пошто су  родни пупољци код брескве на једногодишњим гранчицама, тежња је да се резидбом постигне што више нових летораста који на себи носе цветне пупољке. Са старошћу стабла повећава се и количина вегетативне масе коју би требало резидбом уклонити: на пример код стабала које тек почињу да рађају уклања се од прошлогодишње вегетације 20-30 %, а код оних од 10-12 година може се уклонити и до 70% масе. Зато је важан и прираст грана у претходној вегетацији. У нормалним околностима брескве од 6 година требало би да имају трећину летораста дужине 60-100 цм, док старија стабла трећину летораста дужине 40-80 цм. Уколико је у претходној вегетацији прираст испод ових мера,

потребна је краћа резидба ради обнове вегетативне масе и обрнуто.

Код младих стабала прво се изаберу продужнице основних грана. Ови леторасти се ретко прекраћују, осим ако се спречава издуживање основних грана у висину. Тада се оставља једна превремена гранчица, која се развија у поље, ради равномерније расподеле хранљивих материја, које су појачане ка врховима основних грана. Испод прекраћене гране требало би на 15-20 цм уклонити све леторасте. Оваквим начином регулишу се и продужнице секундарних грана.

Код дуге резидбе брескве, резидба на род се састоји у одабирању мешовитих  родних гранчица које се не орезују ( осим ако су оштећене), а требало би да су распоређене 20-30 цм једна од друге. Гранчице које су претходно донеле род, а имају у основи замену, сасвим се уклањају, ако немају замену прекраћују се на неколико пупољака. Овај начин се препоучује за бољи квалитет  плодова, дуже искоришћавање засада, високе приносе и сл., али само где су повољни земљишни услови ( плодност  уз наводњавање).

Код кратке резидбе стабла за род орезују се прекраћивањем родних гранчица, али тако што  поред родне гранчице оставља се и њена замена, да би се наредне године обезбедио довољан број нових летораста , који се остављају за род. Настоји се да се остављају леторасти за род ближе основних грана. Они се орезују на 8-15 пупољака, зависно од виталности стабла, сорте и жељеног приноса. Одмах у близини овог летораста, доњи летораст се орезује ради замене 2-3 пупољка, а горњи на 8- 15 пупољака. Наредне године се сасвим уклања гранчица која је претходне године донела род. Ово је прилично једноставна резидба, прикладнија је за старија стабла, мање витална, као и за мање повољне услове исхране и влажности земљишта.

Важно је нагласити, да сорте брескве код којих су цветни пупољци при врху родне гранчице, никако кратко орезивати, односно, родне гранчице се не прекраћују.

 

 

[Autor]

Članci