[Jaćimović MiroslavUčesnik]

Правилна исхрана има у првом реду задатак, да омогући искоришћавање постојећих генетских фактора за производњу млека. Уз лошу исхрану и најмлечнија грла неће дати задовољавајуће резултате, јер је млечност условљена ткз. кондиционалним наследним факторима, односно она се испољава само ако су обезбеђени адекватни услови, а у првом реду довољне количине квалитетне концентроване и кабасте хране. Генетски потенцијал говеда ће се испољити уколико се у оброцима обезбеде све неопходне храњиве материје, при оптималним условима смештаја и исхране.

Циљ сваке успешне производње млека подразумева: рођење здравог телета, одржавање здравља грла, висок постизање максималне производње млека, контролисање губитка телесне масе код крава који је уобичајен за рани постпартални период.

Исхрана крава треба да буде таква да основни део оброка чине кабаста хранива и да се омогући у потпуности испољавање генетског потенцијала за високу производњу млека. У исхрани се нормира:
1. Обим оброка изражен у количини суве материји на 100 кг телесне масе
2. Енергетска вредност оброка изражена у овсеним храњивим јединицама или некој другој врсти енергије, као што су NEL и NEM
3. Количина сварљивих протеина
4. Количина Ca, P, NaCl и каротена, али и других минералних елемената и витамина

Ниво исхране крава зависи од телесне масе, количине млека и садржаја млечне масти у току дана и периода стеоности. Производња млека се повећава после тељена све док се не постигне максимум, а затим се настоји да се овако висока млечност задржи што дуже током лактације.

Правилна исхрана крава. Правилна исхрана има у првом реду задатак, да омогући искоришћавање постојећих генетских фактора за производњу млека. Уз лошу исхрану и најмлечнија грла неће дати задовољавајуће резултате, јер је млечност условљена ткз. кондиционалним наследним факторима, односно она се испољава само ако су обезбеђени адекватни услови, а у првом реду довољне количине квалитетне концентроване и кабасте хране. Генетски потенцијал говеда ће се испољити уколико се у оброцима обезбеде све неопходне храњиве материје, при оптималним условима смештаја и исхране.

Циљ сваке успешне производње млека подразумева: рођење здравог телета, одржавање здравља грла, висок постизање максималне производње млека, контролисање губитка телесне масе код крава који је уобичајен за рани постпартални период.
Исхрана крава треба да буде таква да основни део оброка чине кабаста хранива и да се омогући у потпуности испољавање генетског потенцијала за високу производњу млека. У исхрани се нормира:
1. Обим оброка изражен у количини суве материји на 100 кг телесне масе
2. Енергетска вредност оброка изражена у овсеним храњивим јединицама или некој другој врсти енергије, као што су NEL и NEM
3. Количина сварљивих протеина
4. Количина Ca, P, NaCl и каротена, али и других минералних елемената и витамина

Ниво исхране крава зависи од телесне масе, количине млека и садржаја млечне масти у току дана и периода стеоности. Производња млека се повећава после тељена све док се не постигне максимум, а затим се настоји да се овако висока млечност задржи што дуже током лактације.

Мирослав Јаћимовић

[Autor]

Članci