Задругарство у Србији је поред периода успона имало далеко више падова и стагнације. Укупна економска политика одувек се преламала преко земљорадника и њихових организација у које су се удруживали ради побољшања сопственог живота и унапређења производње, што је, опет, предуслов за просперитет и стварање бољих услова за живот на селу.
Савремено задругарство мора почивати на изворним задружним начелима, потврђеним и осавремењеним на Конгресу Међународног задружног савеза у Манчестеру 1995. године, јер је то једини исправан пут и начин организовања земљорадника у организације без којих село дефинитивно не може постојати – земљорадничке задруге.
Да би се задругарство сачувало од даљег урушавања и да би се унапредили његов рад и пословање, односно да би обављало своје функције, неопходно је заустављање пада пољопривредне производње – што је могуће учинити ефикаснијим спровођењем мера аграгне политике у чијем креирању морају учествовати представници задругарства, као јединог аутохтоног организационог сегмента земљорадника у нашој Републици. Адекватније спровођење аграрне политике подразумева и спровођење циљева развоја и сигурности, што практично значи да подстицаји које држава даје за развој пољопривреде, морају стићи до правих корисника – примарних пољопривредних произвођача – задругара.
Истовремено, сива економија се, као погубан пратилац економске транзиције – мора aнулирати враћањем економије у регуларне тржишне токове, а то се може постићи само уколико држава обезбеди веће приходе од ПДВ-а. Такође, мали пољопривредни произвођачи морају, адекватним мерама, бити заштићени како на пољу снабедавња, тако и на пољу пласмана својих производа.
На крају – али по важности на првом месту – неопходно је стварање критичне интелектуалне масе у селу, чиме се обезбеђују неопходни услови за запошљавање стручњака који су увек носиоци бржег трансфера технологије и ефикасног маркетинга пољопривредних производа. Ако су задруге носиоци руралног развоја села – што се показало у историји нашег задругарства, оне се могу формирати у сваком месту где постоје економски интереси земљорадника и где постоје услови за запошљавање стручњака који би те задруге успешно водили и учинили да коначно, са маргина на које су перманентно гуране, буду у центру пољопривредног развоја наше Републике.
мр Младен Павловић
ПССС Падинска Скела
Pavlović Mladen
Pavlović Mladen