[Veličković VioletaUčesnik]

Žetva ozimih strnih žita je završena, tako da treba sada obaviti postrnu setvu. Od perioda žetve do kraja oktobra, a za neke useve i do kraja novembra, ima dosta vremena, od 70 do 100 dana. Treba koristiti sorte i hibride kraće vegetacije i ovo je velika šansa da se iskoriste prirodne pogodnosti, kvalitetno zemljište i povoljne temperatura.

U zavisnosti od vremena setve, što je uslovljeno vremenom žetve preduseva, potrebama gazdinstva

i mogućnosti prodaje proizvoda,  treba se odlučiti za tip i strukturu proizvodnje. Stvorene su sorte i hibridi kratke vegetacije većine biljnih vrsta, koje su pogodne za postrnu proizvodnju.

Ranijom setvom treba proizvoditi useve za zrno. Za ovakvu proizvodnju treba izabrati hibride kukuruza grupe zrenja 200-300, a za  kasniju setvu  treba  izabrati hibride kukuruza ranije vegetacije, grupe zrenja 100 ili 200.

Tehnologija proizvodnje je jednostavna, plitko oranje ili tanjiranje, setvospremač, setva, ne treba

upotreba osnovnog đubrenja, a prihranjivanje azotom u fazi 7-8 listova bi koristilo za bolji prinos.

Proizvodnja krastavaca- kornišona za zimnicu je vrlo značajna i profitabilna, te se sve više seje posle žetve pšenice. Postrna proizvodnja boranije za pijacu ili konzerviranje je takođe

značajna, takođe i proizvodnja zelene salate, spanać, a značajna je i proizvodnja cvekle, mrkve, pa čak i crnog luka za pijacu.

Postrna proizvodnja useva za zelenu masu, bilo za siliranje ili neposrednu ishranu životinja,

vrlo je značajna i kod nas je do sada bila najrasprostranjenija. Po pravilu sva gazdinstva, bilo veća ili manja, koja se bave govedarskom proizvodnjom, zelenu masu ѕa siliranje trebalo bi da proizvode u postrnoj setvi. Postoji veći broj biljaka za ovakvu proizvodnju,pojedinačno ili kombinovano, ali je kukuruz najpogodniji i najviše zastupljen.

Iako se za ovaj način primene ne zahteva da zrno sazri, potrebno je da se formira i dostigne do mlečne ili voštane zrelosti. Zbog toga, potrebno je usaglasiti hibride kukuruza s vremenom setve.  Potrebna je gušća setva od redovne i to  od 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru.

Osim kukuruza , za proizvodnju zelene mase, za potrebe siliranja ili neposredne ishrane, u postrnoj setvi mogu se gajiti i drugi usevi, sudanska trava, sirak, stočni kelj, perko i slične biljne vrste sa velikom biljnom masom.

Značaj postrne setve:

-Značajno povećanje proizvodnje jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća;

-Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta ;

-Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa- zemljišta i vode;

-Raznovrsna biljna proizvodnja.

 

Violeta  Veličković dipl.ing.

Prilozi:

1. POSTRNA-SETVA-.doc

[Autor]

Članci