[Šućević SvetlanaUčesnik]

Vrsta potiče iz Severne i Srednje Amerike, poznata kao štetočina agruma, bresaka i drugih voćaka, ali i niza ukrasnih biljaka…, dok je u Evropi pojava nove štetne cikade prvo zabeležen u Italiji, gde se sada može naći na preko 200 vrsta biljaka. Kod nas u Srbiji  ova vrsta se nalazi na Listi IA  deo II štetnih organizama ( za koje je  poznato da su prisutni na ograničenom području Republike, a njihovo unošenje i širenje je zabranjeno. Najveći rizik za širenje ove cikade predstavlja  trgovina ukrasnim biljkama iz zemalja u kojima je ona već odomaćena., prevozom sadnog materijala u kojem su položena  jaja. Odrasle jedinke su duge 5,5-8 mm, široke 2-3 mm, raspon krila 17-18mm, prekrivene pepeljastim voštanim prahom.Imaju široku glavu, sa relativno krupnim narandžastožutim očima i usnim aparatom za bodenje i sisanje, sa široko trouglastim ili trapezastim oblikom krila , pa posmatrane odozgo odrasle cikade imaju klinast izgled krila. Prednji par krila je sive do smeđe boje, dok su zadnja krila takođe široko trouglasta, sivosmeđa sa brojnim tamnim nervima. M. pruinosa ima jednu generaciju govdišnje. Prezimljavaju jaja, položena pojedinačno ili u nizovima u pupoljcima, pukotinama i drugim mestima na kori čokota ili drveća.Larve počinju da se pile sredinom maja, te odlaze na na najmlađe biljne delove  (vršne izbojke i najmlađe lišće), slabo su pokretne i obično se grupišu i grade zajedničku voštanu prevlaku  preko tela, koja podseća na tanak sloj pamučne vate.Tokom ishrane, larve  luče obilnu mednu rosu, koju rado konzumiraju pčele, pa bi zato domaći naziv  glasio ,, bela cikada ili ,,medena cikada ili slično.Prva imaga javljaju se  sredinom jula, nalaze se u velikim grupama na biljci, poređena u nizu jedan iza drugoga. Minimalna temperatura za razvoj M. pruinosa je 13 °C, a maksimalna  31° C. M. pruinosa je  široko polifagna gregarna vrsta. Na dugačkoj listi njenih  hraniteljki nalaze se brojne vrste šumskog i ukrasnog drveća, voćke ( jabuka, breskva, dud, kupina, ), vinova loza, mnoge žbunaste i neke zeljaste biljke. Š tete mogu biti dvojake: direktne i indirektne.Direktne  štete se ogledaju  u slabijem  porastu i slabljenju fiziološke kondicije biljaka, jer larve i odrasli sišu sokove iz lišća, grančica, grana, izbojaka i plodova domaćina. Na napadnutom lišću konstantovano je kovrdžanje i ranije opadanje. Indirektne štete nastaju zbog obilnog izlučivanja medne rose koju zatim naseljavaju gljive čađavice, smanjujući asimilacionu površinu.Biljke, a naročito plodovi  zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost. Na vinovoj lozi medna rosa privlači ose koje oštećuju zrele plodove.Usuzbijanju cikade M. pruinosa važno je sprečiti uvoz materijala iz zaraženih rasadnika. U  lokalitetima u kojima je vrsta utvrđena, važno je uništavanje parloga, jer je uočeno da je tamo najbrojnija.Š to se tiče hemijske zaštite u Srbiji nema dozvoljenih  insekticida za suzbijanje ove vrste. U Hrvatskoj  su za suzbijanje ove štetočine dozvoljeni preparati na bazi alfacipermetrina.

[Autor]

Članci