[Stefanović DejanUčesnik]

Postoji stara izreka da se “vino pravi u vinogradu”. Ova izreka je u mnogome tačna. Računa treba voditi ne samo pri izboru sortimenta nego i pri izboru lozne podloge. Odabir podloge za vinovu lozu je odluka koja se donosi pre podizanja vinograda. Odluka koju će podlogu vinogradar upotrebiti za konkretnu sortu zavisi od interakcije agroekoloških uslova vinogradarskog položaja, sorte i lozne podloge. Izbor podloge je rezultat kompleksne interakcije pomenutih faktora. Lozne podloge bi trebalo da obezbede sledeće benefiti:
– povećanu otpornost i tolerantnost na zemljišne štetočine, filoksera i nematode
– dobar afinitet sa odabranim sortama loze
– tolerantnost na sadržaj kreča u zemljištu
– adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove
– afinitet sa odabranim sortama
– pozitivan uticaj na agrobiološke i tehnološke osobine odabranih sorata vinove loze
– da nije zaražena virozama, bakterijama i dr. karantinskim bolestima

Otpornost na filokseru prema savremenoj klasifikaciji (kontaminacija „in vitro“) predviđa tri klase otpornosti:
Prva klasa – filoksera napada površinske delove korena, a ne može da prodre unutra (Vitis rotundifolia)
Druga klasa – na pojedinim mestima filoksera napada koren, gde se formiraju zadebljanja u kojima živi izvesno vreme i ne prodire unutra (V. Riparia, Rupestris du lot, Richter 99, Richter 110, Ruggeri 140, Paulsen 1103, Kober 5bb, SO4 itd).
Treća klasa – formira veći broj manjih zadebljanja na korenu u kojima živi filoksera. Time je smanjen životni vek korena, pa se preporučuju za upotrebu na zemljištima gde su uslovi za život filoksere lošiji, na pr. peskovi i sl. (Rupestris Ganzen N° 1 i 2, 1613 C, 1202 C itd.).
U sklopu adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove bitno svojstvo loznih podloga je otpornost na sušu. Prema ovom kriterijumu mogli bi ih klasifikovati od otpornijih ka osetljivim:
– Ruggeri 140, Paulsen 1103
– Šasla 41B, Richter 99
– Rupestris du lot, 420 A
– Kober 5bb,
– 3309 C, 3306 C
Sadržaj kreča u zemljištu (ukupnog i aktivnog) i izdržljivost podloga prema istom je bitno svojstvo.

Klasifikacija po Avramovu (1996.):

Pri podizanju vinograda i izboru sorata voditi računa i o kombinaciji bujnosti podloge i sorte. Bujne podloge povećavaju bujnost okalemljene sorte i obrnuto. Pri tom treba imati u vidu da bujnost i rodnost su međusobno zavisni, pa prevelika bujnost može uzrokovati kasnije ili nedovoljno sazrevanje i obrnuto, manja bujnost može pospešiti dozrevanje grožđa.
Sve u svemu uticaj podloge na sortu je kompleksan i višestruk (na prinos, kvalitet grožđa, na odvijanje fenofaza vegetacije, bujnost i dugovečnost). Stoga treba pažljivo pristupiti odabiru podloge i sorte za konkretne agroekološke i edafske uslove lokacije budućeg zasada.

Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.

Pitanje korisnik Profi:

Vidim da je u svim rasadnicima dominantan Kober 5bb, ponegde se pojavljuje SO4, dok je ranije primat drzala MONTIKOLA tj Rupestris du lot. Zasto je to tako?
Znam neke stare vinograde Prokupca okalemljenog na Rupestris du lot i dobro se drze, po mom sudu i bolje negou noviji zasadi prokupca na mom terenu.

Odgovor Dejan Stefanović:

Tačno je i dobro ste primetili da je Kobber 5bb dominantna podloga kod naših rasadničara.
Ova podloga je široko raširena jer je pokazala vrlo dobru sposobnost ožiljavanja (što je značajno za proizvođače loznog sadnog materijala). Osim toga dobro se prilagođava različitim tipovima zemljišta i imar dobar afinitet sa većinom sorata vinove loze.
Takođe i ponuda klonova pojedinih podloga je do skoro bila vrlo mala. U zadnje vreme ponuda je proširena sa više klonova i klonovima nekih manje bujnih podloga ali je to još uvek nedovoljno. Takođe to što navodite da se Rupestris du Lot pokazala boljom kod starih vinograda Prokupca u vašem kraju može biti, ali sve to zavisi od konkretnog slučaja, tj. od zemljišta i ostalih ekoloških uslova na tom lokalitetu i parceli, kalemljene sorte.
Uticaj podloge na sortu je višestruk (na prinos, kvalitet grožđa, na proticanje fenofaza, bujnost, dugovečnost, itd.).
Postoje različita ispitivanja vezana za ove uticaje, na pr.:
Avramov i sar. (1969) ustanovili su znatno veću rodnost Burgundca crnog na Kober 5bb nego na Rupestris du Lot.
Avramov i Briza (1986) navode podatke Metaburu-a o ispitivanom uticaju nekih podloga na dugovečnost čokota različitih sorti:

Sorta Lozna podloga % preživelih čokota nakon 18 god. starosti
Muskat hamburg Rupestris du Lot 46,0
Muskat hamburg Kober 5bb 39,7

I razna druga ispitivanja koja ukazuju na evidentan uticaj podloge na sortu, ali se svaki od njih odnosi na konkretne ekološke uslove. Pa tako pri izboru podloge treba sagledati ne samo odnos podloga/sorta već i sve druge faktore.

Stefanović Dejan, dipl.ing.polj.

[Autor]

Članci