Trešnje se kalemi pretežno na generativne podloge:
Divlja trešnja (trešnja vrapčara) je bujna, dugovečna voćka – tako se ponašaju i sorte plemenitih trešanja okalemljene na njoj. Bujnije su i dugovečnije nego sorte plemenitih trešanja kalemljene na magrivi, obično za godinu dana kasnije prorode, ali potom dobro rađaju. Sorte trešanja imaju odličan afinitet s divljom trešnjom.
Magriva (rašeljka, mahaleb) koristi se na laganim, propusnim, kamenitim, suvim i krečnim zemljištima (dosta dobro podnosi povišeni sadržaj kreča u zemljištu – do 8% aktivnog kreča). Ne podnosi teška zemljišta, visok nivo podzemnih voda, zadržavanje vode u zemljištu ni obilne kiše. Otpornija je na smrzavanje od divlje trešnje. Ima skeletan koren i dobro podnosi sušu. Trešnje kalemljene na magrivi dosta dobro rađaju i na krečnom zemljištu, kao I na pesku. Kalemljene na magrivi, trešnje su manje bujne nego kalemljene na divljoj trešnji, nešto kraće žive, mada je sama magriva dugovečna. Ranije počinju da rađaju i daju dobar rod. Ipak, trešnje, imaju bolji afinitet sa divljom trešnjom, nego s magrivom. Stabla kalemljena na ovu podlogu bolje podnose sušu od stabala na divljoj trešnji.
Ostojić Mirjana
Ostojić Mirjana