[Stefanović NenadUčesnik]

PODIZANJE MALINJAKA

 

Malina je voćna vrsta koja traži intenzivnu agrotehniku pa je neophodno pre podizanja zasada analizirati klimatske i zemljišne karakteristike, tržište, saobraćajnice, raspoložive površine i dr. Od pravilne pripreme zavisiće visina prinosa i rentabilnost proizvodnje. Pravilno se vrši izbor mesta, položaj zemljišta, sorte, sadnog materjala i određuje način pripreme za podizanje zasada i tehnologija gajenja.

Najpre je neophodno sa izabrane parcele uzeti uzorak zemljišta i izvršiti hemijsku analizu. Ispitivanjima se utvrđuje kiselost, procenat humusa, sadržaj fosfora, kalijuma, azota i kalcijuma. Takođe, poželjno je uraditi i analizu propustljivosti zemljišta.

Izabrane lokacije se prvo očiste od ostataka drvenastih biljaka,  korova, kamenja i drugog otpada. Nakon obavljenog krčenja neophodno je da zemljište odmara 3 do 5 godina, što zavisi od vrste predkulture. Za to vreme, odabrana površina se koristi za gajenje okopavina i biljaka za zelenišno đubrenje ( grahorica, uljana repica, stočni grašak itd.). Kao dobre predkulture za malinu koriste se razne okopavine: pasulj, grašak i boranija. Ukoliko se za sadnju maline koriste obradive površine tada je lakša i priprema zemljišta. Nakon uređenja i čišćenja zemljičta , prva mera koju treba preduzeti je popravka plodnosti zemljišta. Sa meliorativnim đubrenjem , zemljište se odvodi u stanje dobre iskoristljivosti mineralnih elemenata. U zonu korenovog sistema, zemljište će đubrenjem biti obogaćeno i snabdeveno organskim materijama. Od osobina zemljišta zavisiće količine unetih mineralnih i organskih đubriva. Od organskih đubriva najčešće se koriste: stajnjak, kompost i zelenišno đubrenje, a od mineralnih N:P:K sastava 4:8:24 ili 10:12:26. Često je u upotrebi i NPK đubrivo odnosa 15:15:15, koje je najlošija kombinacija u zasadima maline. Treba nastojati da se koriste mineralna đubriva sa više kalijuma , jer je malina kalijumofilna biljka.

Prilikom podizanja zasada po 1 hektaru potrebno je rasturiti 30-50 tona dobro zgorelog stajnjaka i 500-600 kg/ha NPK đubriva. Ukoliko izostane unošenje stajnjaka, onda količinu NPK đubriva treba povećati na 1000 kg/ha sa dva unošenja. Ako je zemljište kiselo, sa PH ispod 4 pristupa se kalcifikaciji. U tom slučaju u zemljište se unosi hidratisani ili gašeni kreč u količini od 1000-1500 kg/ha. Nakon rasturanja đubriva izvodi se oranje na dubini od 30-40 cm. Duboko oranje obavlja se rano u jesen, tj. mesec dana pre sadnje. Neposredno pred sadnju obaviti plitko oranje tanjiranjem ili freziriranjem uz dodavanje druge polovine meliorativnih đubriva.

 

PSSS Leskovac                                                                                                                                                                          mast,inž.polj Nenad Stefanovic

[Autor]

Članci