[Lazić ŽeljkoUčesnik]

Kombajn treba podesiti tako da u radu ima što manje gubitaka . Svaki kombajn u radu mora da ima određeni procenat gubitaka ali se oni moraju kretati u minimalnim procentima koji su tehnički prihvatljiva mera.
Pri radu u polju prvo je potrebno odrediti optimalnu brzinu kombajna prilagođenu uslovima parcele i sorte i sve pod uslovom da je kombajn u potpunosti tehnički ispravan.
Kombajn je dobro pripremljen i podešen kada na parceli kosi dovoljno nisko-visoko da težinski odnos zrna i slame bude 1:1, jer je tada najbolji izvršaj zrna . Ukoliko ima zahteva da se dobije što više slame onda se mora kositi što niže. Zrno iz klasa se mora dobro izvršiti i u oklasku ne sme da ima neizvršenih zrna.
U bunkeru zrno treba da bude čisto i bez primesa i sa što manjim procentom lomljenih zrna. Poželjno je da u bunkeru ima i malo sitne slame što je manji nedostatak nego da lakša i štura zrna vetrom preko gornjeg sita budu izbačena na zemlju.
Najveći gubici se javljaju na hederu gde se nalazi vitlo , rezni aparat i pužni transporter .Vitlo se stalno podešava i ono je diretno povezano sa brzinom kombajna. Dobro podešeno vitlo treba da pridrži stabljkiu prilikom odsecanja i da ga sa prstima prenese na hederski sto i tako stigne i do transportera. Visina vitla treba treba biti u proseku podešena na 10-15 cm. Ispod klasa a vitlo treba uskladiti sa brzinom kombajna.
Raspon broja obrtaja za ječam i pšenicu se kreće od 850-1200 o/min odnosno do 35m/s što zavisi od veličine bubnja . Ukoliko je bubanj manji periferna brzina je veća I obrnuto.
Podbubanj u potpunosti mora biti paralelan sa bubnjem. Broj obrtaja bubnja i razmak između bubnja i podbubnja nije uvek isti i menja se u toku dana . Ujutru i uveče veći je razmak i broj obrtaja a sredinom dana broj obrtaja i razmak se smanjuju. Kod većine kombajna slamotresi nisu predviđeni za podešavanje ali postoje i tipovi koji se mogu podesiti pomeranjem gore-dole.
Sabirna ravan mora biti čista i sa ispravnim uzdužnim pregradama da masa ne ispada levo i desno kada kombajn radi na bočnim nagibima što je vrlo često u žetvi u Šumadiji. Podešenosr gornjeg sita treba da obezbedi da propadnu sva zrna. Zrna koja prođu preko gornjeg sita idu na produžetak gornjeg sita i ista ta masa pada na donje sito. Masa koja propadne kroz produžetak gornjeg sita dolazi na slivnik i ide ponovo na izvršaj. Ukupna masa zrna koja padne na donje sito i propadne kroz njegove otvore dolazi na slivnik i ide u bunker.Sve ono što ne propadne kroz donje sito i prođe preko njega ide na slivnik u povratnu masu.
Jačina vazdušne struje je vrlo bitna i podešava se tako da ne izbacuje sa sitnom slamom i plevom štura zrna. Jačina vetra se podešava prema šturim zrnima tako da i štura zrna dođu u bunker a ne da budu izbačena na zemlju kao gubitak.

Željko Lazić dipl.ing.polj.

[Autor]

Članci