[Jovanović ZvezdanaUčesnik]

Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja biljaka. Plodored je značajan tokom procesa proizvodnje u okviru integralnih mera zaštite gajenih biljaka, jer može uticati na smanjenje potencijala štetnih organizama i time smanjiti mogućnost primene pesticida.

Plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje na oranicama koji podrazumeva pravilnu prostornu i vremensku promenu useva . Biljke treba gajiti u višepoljnom plodoredu u kome će biti zastupljeni industrijsko bilje, povrtarski usevi i jednogodišnje ili višegodišnje krmne biljke, uskoredni i širokoredni usevi i druge gajene biljke koje ne predstavljaju domaćine kulturi koju planiramo da sadimo,odnosno sejemo.
Pravilno postavljenim plodoredom racionalnije se iskorišćava prirodna plodnost zemljišta, poboljšavaju se njegove fizičke i biološke osobine, smanjuje zakorovljenost, brojnost štetočina kao i prisustvo patogenih gljiva u zemljištu.
Prilikom organizovanja vegetacione sezone,a u okviru integralnih mera zaštite gajenih biljaka mora se doneti pravilna odluka šta gajiti na datoj parceli na osnovu prethodnog suzbijanja štetnih organizama zbog upravljanja otpornošću prilikom primene određenih pesticida. Primena pesticida je samo u slučajevima kada je brojnost štetnih organizama oko ili iznad praga štetnosti ili kada se po modelima za prognoziranje utvrdi najpovoljniji termin za izvođenje tretiranja.Treba naizmenično primenjivati različite grupe pesticida.Herbicide korišćene u usevu gajene kulture ne treba koristiti kasnije u plodoredu.Takodje, insekticide sa istim načinom delovanja ne treba koristiti tokom dve ili više uzastopnih godina na susednim poljima. Insekti mogu preživeti na ivicama polja i kretati se ka susednim poljima u toku sledeće godine.Fungicide treba primenjivati naizmenično od sezone do sezone. Najbolje je koristiti jedinjenja sa različitim mehanizmom delovanja, primenjena naizmenično i u kombinaciji i to samo onda kada je neophodno.
Neke primere značaja primene plodoreda kod gajenih biljaka navodim u daljem tekstu:1.Gajenje kukuruza u monokulturi doprinosi većoj brojnosti i rasprostranjenosti kukurzne zlatice Diabrotica spp. i najvažnija mera za suzbijanje ove štetočine je gajenje kukuruza u plodoredu. Prema jednom ispitivanju brojnosti lovljenja ove štetočine na kukuruzu putem feromonskih klopki u prvoj godini ulovljeno je 45 primeraka u toku jedne nedelje, u monokulturi ulovljeno je 182 primerka, a u trogodišnjoj setvi kukuruza na istom polju ulovljeno je 990 primeraka kukurzne zlatice u toku jedne nedelje.2.Poznato je da kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znači da gajenjem kukuruza na istom polju uvećava se brojnost ove štetočine,a isto važi i za kukuruznu pipu. 3.Žitni bauljar je redovni pratilac ponovljene setve strnih žita. Velike štete zabeležene su u Bugarskoj kao posledica narušavanja plodoreda. Neophodno je pridržavati se plodoreda u kojem se strna žita smenjuju sa okopavinama i drugim biljnim vrstama koje nisu domaćini žitnog bauljara. Razmnožavanju žitnih pivaca doprinosi gajenje strnih žita na istom polju uzastopno 2-3 godine pa tako prema nekim podacima gajenje pšenice u monokulturi uzastopno 3 godine dovodi do brojnosti larvi na oko 10 komada po m2.4.Plodored u velikoj meri utiče na dinamiku brojnosti skočibuba-Elateridae i njihovom razmnožavanju naročito pogoduje gajenje lucerke, deteline i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih žita.

Zvezdana Jovanović

[Autor]

Članci