[Ćirić MilenaUčesnik]

Priprema za narednu sezonu počinje već u ovoj, kada se obavljaju jesenji radovi u voćnjaku. Pre svega radi se na higijeni voćnjaka, uklanjanju osušenih stabala, suvih, polomljenih grana, trulih plodova, a na vikend voćnjacima se može sakupljati opalo lišce i plodovi koji su česti izvori zaraze za narednu godinu. Jedna od bitnih mera zaštite u voćnjaku tokom jeseni je obavljanje tzv. jesenjeg ili “plavog prskanja” voćaka.
Plavo prskanje je veoma korisna mera zaštite voćaka jer se njime suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati. Ovom merom zaštite kontrolišu se mnogi patogeni, uzročnici raznih bolesti, pre svega patogeni rana ali i mnogi drugi. Plavim prskanjem se suzbijaju patogeni koji prezimljavaju u krošnji voćaka skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama i slično. Do tih patogena je teško dospeti tokom vegetacije jer lisna masa voćke to onemogućuje. Zato se “plavo prskanje” obavlja u jesen posle opadanja lišća.
Plavim prskanjem se suzbijaju uzročnici mnogih bolesti voćaka. Suzbija se kovrdžavost lista breskve, rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (šljiva, breskva, kajsija, višnja i trešnja), pegavosti lišca i krastavosti plodova kruške (Venturia pirina), antraknoza, ljubičasta pegavosti maline, šupljikavosti lišca i krastavosti podova kajsije i drugih košticavih voćki, bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, drugih bakterioza voćaka, ekskorioza vinove loze i drugi uzročnici bolesti biljaka.
Prouzrokovači navedenih bolesti, po završetku vegetacije ostaju u krošnji (pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumijama voćke i drugim skrivenim mestima). Posebno ukoliko su zime blage, patogeni mogu dospeti na osetljive delove voćke i ostvariti njihovu zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci patogeni se moraju uništiti na mestu njihovog prezimljavanja i tako sprečiti da dospeju na osetljive delove voćke. Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura, prezimeli organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u proleće, pre nego što se počne sa prolećnom zaštitom voćaka. Ukoliko se na primer, kod breskve ne spreči da parazit dospe u pupoljke, onda on u njima tokom zime i rano u proleće obavi infekciju mladog lišca, još pre nego što se pupoljak otvori. Dok je list mlad na njemu se zaraza ne primećuje. Kada se list pojavi iz pupoljka zaraza se uočava, ali je onda kasno da se infekcija spreči. Zato se preporučuje da se “plavo prskanje” obavi blagovremeno u jesen čime će i štetne posledice u proleće biti znatno manje.
“Plavo prskanje” je neophodno temeljno uraditi. Svaki deo krošnje treba potpuno nakvasiti. Ukoliko neki deo ostane netretiran, na njemu se u proleće može pojaviti bolest, pa voćari često delimični uspeh u zaštiti pripisuju neefikasnosti sredstva, a ne propustima u prskanju. Sva sredstva za “plavo prskanje “pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja. To su: Bordovska čorba (bilo industrijski proizvod ili sopstvena priprema), Cuproxat, 0,35%, Cuprozin 0,35%, Blauvit, u koncentraciji od 1,0%, Bakarni oksihlorid-50, 0,75%, Cuprablau Z 0,50% i drugi. Obično se Bordovska čorba koristi u koncentraciji 1,5 – 2% (2 kg/100 l vode).
Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, kada su voćke suve i kada je temperatura iznad 10oC. Voćke se moraju tretirati sve dotle dok se potpuno ne pokvase, zbog čega se često kaže da je voćke potrebno “okupati”. Pri vetrovitim vremenskim uslovima i niskoj temeperaturi nije preporucljivo vršti tretiranje.
Milena Ćirić, dipl.ing.

[Autor]

Članci