Prema važećem Zakonu o zadrugama zemljoradnička zadruga može biti osnovana samo sa novčanim udelima samih osnivača. To predstavlja početni kapital zadruge i on treba biti uknjižen na ime svakog osnivača. Zakonom je predviđeno da ovi udeli budu jednaki.Međutim, prilikom osnivanja zadruge, treba voditi računa da udeli ne budu suviše mali.Osnivači sami treba da odluče koji je to iznos koji nije simboličan, a sa druge strane i toliko veliki da ne dovede u pitanje ekonomski status i sigurnost budućeg zadrugara.Takođe,treba voditi računa da visina uloga bude tolika da ulagač-osnivač ne razmišlja da se tek-tako odrekne svog udela u zadruzi i učestvovanja u njenom radu i poslovanju.Zbog toga je, prilikom formiranja zadruge bolje računati na veći broj osnivača, pa samim tim, i većeg osnivačkog kapitala, nego na zakonski minimum od 10 članova-osnivača.
Posle nekoliko godina uspešnog poslovanja i uvećanja kapitala jedino zadrugari stiču pravo na raspodelu dobiti zadruge.Ukoliko bi ovo pravo ostvarili i kooperanti, u tom slučaju oni ne bi imali potrebu da jednog dana i sami postanu zadrugari.Ono što nikako ne bi smelo da se dogodi je da zadrugarima, iz bilo kog razloga, bude uskraćeno pravo na raspodelu.Zadružnim pravilima se unapred određuje da li će dobit biti uvek podeljena ili tek posle nekoliko godina, kada zadruga ojača a kapital uknjiži kao povećanje udela svakog zadrugara.Tako se kapital svakog zadrugara uvećava, a on i dalje ostaje motivisan za saradnju sa svojom zadrugom i njenim poslovanjem.
Srđan Cvetković, dipl.ing.poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan