[Nikolić ZoranUčesnik]

Prilikom sastavljanja obroka obično se polazi od ranije utvrđenog hemijskog sastava pojedinih hraniva. Ti podaci se preuzimaju iz već urađenih tabela, ubacuju u jednostavnije ili složenije kompjuterske programe i na taj način sastavlja (balansira) obrok za određenu vrstu i kategoriju životinja. Pri tome se podrazumeva da se raspolaže hranivom koje po svom hemijskom sastavu odnosno po kvalitetu odgovara vrednostima koje se koriste pri sastavljanju obroka. U praksi, upravo u tom delu može da se pojavi problem. Nije retka situacija da se u dnevnom obroku koristi hranivo čija hranljiva vrednost manje ili više odstupa od neke prosečne hranljive vrednosti i to u negativnom smislu tj. koristi se hranivo koje je, iz raznoraznih razloga, lošijeg kvalitata od očekivanog. Sve ovo važi i kada je u pitanju silaža. Najbolji način da se ovakav problem izbegne jeste da se uradi hemijska analiza silaže.U praksi, verovatno na većini privatnih gazdinstava, to se uglavnom ne radi iz različitih razloga (proizvođači nemaju naviku da to rade, cena im ne odgovara, smatraju da su spremili dobru silažu… ). Imajući sve ovo u vidu, ne preostaje ništa drugo nego da se kvalitet silaže utvrdi organoleptičkim pregledom. Pri tom se uglavnom utrvrđuju struktura, miris, boja silaže kao i prisustvo plesni ili stranih tela.Struktura silaže u dobroj meri može da služi kao pokazatelj kvaliteta. Kod dobre silaže struktura je takva da se jasno raspoznaju pojedini delovi biljke – zrno, list, stabljika. Silaža za koju kažemo da ima dobru strukturu je rastresita. Nasuprot tome silaža lošeg kvaliteta ima promenjenu strukturu. Teže se uočavaju pojedini delovi biljke kukuruza a prilikom dodira rukom može se osetiti sluzavost ili ulepljenost.Miris kvalitetne silaže je aromatičan, blago kiseo i pomalo podseća na miris kiselog kupusa ili krastavca. Svako odstupanje od ovakvih karakteristika mirisa ukazuje na neki od problema sa kvalitetom silaže. Silaža sa povećanim sadržajem sirćetne kiseline ima oštar kiseo miris. Posledica toga može biti manje konzumiranje silaža. Silaža sa povećanom količinom buterne kiseline ima težak i oštar miris koji podseća na miris užeglog butera. Kolika je stvarna količina buterne kiseline u takvoj silaži može se tačno utvrditi samo hemijskom analizom, koja bi u krajnjem slučaju i bila neophodna u takvoj situaciji. Tek na osnovu hemijske analize može se uz konsultaciju sa stručnim licem za ishranu stoke da li i u kojoj meri takva silaža može da se koristi za ishranu životinja.Boja silaže zavisi pre svega od vrste siliranog materijala. Silaža cele biljke kukuruza treba da ima žutozelenu boju dok silaža lucerke i trava treba da ima maslinasto zelenu boju. Ukoliko boja silaže odudara od navedenih to ukazuje na to da je bilo nekih problema u procesu siliranja. Bledozelena boja je pokazatelj prevelike kiselosti silaže.Organoleptičkim pregledom, pored navedenih karakteristika silaže, utvrđuje se i eventualno prisustvo plesni. Kod dobro urađenih silaža plesnivost se može javiti samo na površini. Ukoliko je materijal za siliranje bio suvlji nego što to proces siliranja zahteva a masa nije dobro sabijena, onda se plesni mogu pojaviti i u unutrašnjosti silaže. Plesnivu silažu nikako ne treba davati životinjama jer može da izazove zdravstvene poremećaje, nekad i sa najtežim posledicama.

Po knjizi Pripremanje i korišćenje silaže – Bore Dinića i Nenada Đorđevića, za portal pripremio

Zoran Nikolić dipl.ing.

[Autor]

Članci