Jedan od bitnih faktora koji određuje kvalitet silaže jeste vreme siliranja, odnosno starost biljke pri ubiranju za silažu. Kod kukuruza to je faza voštane zrelosti zrna. U ovoj fazi razvoja, sadržaj suve materije u biljci je 30 do 35 %, što predstavlja najpovoljniji momenat za siliranje. Istovremeno, u toj fazi zrenja, najveći je udeo klipa u suvoj materiji biljke i iznosi oko 40 %. Ranije siliranje u odnosu na ovu fazu, odnosno siliranje materijala sa većim sadržajem vlage, stvara mogućnost da dođe do curenja sokova pri sabijanju mase za siliranje i do gubitka pojedinih hranljivih materija. Obrnuto pak, ako je masa za siliranje previše suva, ona se teže sabija, duže se u njoj zadržava vazduh ( kiseonik ). Posledica toga može da bude stvaranje plesni i buđi koje kvare silažu a u većim količinama mogu da budu i opasne, posebno ako se takva silaža daje bremenitim životinjama.
Sadržaj vlage u biljci može se odrediti hemijskom analizom ili vlagomerom. Međutim, niko od proizvođača, na terenu, verovatno ne koristi ni jedan od ova dva načina. U praksi se momenat siliranja određuje na dva načina. Prvi način je da se zrno na klipu pritisne noktom. Na takav pritisak ne sme da se pokaže mleko u zrnu a ono treba da ima takvu čvrstinu da se noktom ipak može utisnuti trag u njemu ili da se može noktom da ošteti. Drugi način je praćenje tzv. „mlečne linije”. Zrno kukuruza sazreva i menja boju počev od spolja prema vrhu kojim se pričvršćuje za kočanku ili oklasak. Između žutog i belog tkiva zrna formira se linija koja razdvaja ova dva sloja. Biljku treba silirati na kraju mlečne i na početku vošane zrelosti, odnosno kada je linija između ova dva sloja na polovini zrna ili malo više pomerena prema kočanki.
Nikolić Zoran dipl.ing.
Nikolić Zoran
Nikolić Zoran