[Čokojević SanjaUčesnik]

Predstoji nam rezidba vinove loze na zrelo, a da bi je pravilno obavili neophodno je poznavanje okaca na čokotu . Za pravilnu i adekvatnu redovnu – zimsku rezidbu, odgovarajuće opterećenje čokota rodnim okcima, kao i projektovanje planiranog prinosa neophodno je razlikovati okca na rezniku, kondiru ili luku. Do sredine februara se u našim reonima javljaju jaki zimski mrazevi, a nakon toga nastupa toplije vreme, povoljno za obavljanje rezidbe. U to doba se veoma precizno može utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i na čokotima ostavio potreban broj rodnih okaca za donošenje određene visine prinosa i kvaliteta grožđa u narednoj vegetaciji. Osnovni period rezidbe u našim uslovima je mart i početak aprila, što ukupno iznosi 30 – 40 dana. Pupoljak je začetak lastara i kod vinove loze nastaje egzogeno. Razlikujemo tri kategorije pupoljaka i okca: zaperkov pupoljak, zimsko okce, spavajuće okce. Pupoljci i okca se razlikuju po položaju ,dimenzijama,stepenu razvitka.Zaperkovi pupoljci i zimska okca su u pazuhu listova, a spavajuća okca su na starijim delovima čokota ispod stare kore. Na kolencima lastara pored zaperkovog pupoljka nalazi se u njihovoj osnovi zimsko okce. Začeci zaperkovih pupoljaka su u zimskim okcima. U osnovi jednogodišnjeg lastara uočavaju se kružni nabori (zbližena i nedovoljno razvijena kolenca sa okcima). Ova vrsta okaca se naziva spavajuća ili slepa okca. Po svom anatomskom sastavu spavajuća okca su potpuno jednostavna (sastoje se samo od po jednog pupoljka i vode poreklo od suočica). Ova okca na ostavljenim reznicima, kondirima i lukovima ne kreću, ali godinama ostaju živa kao biološka rezerva. Presecanjem sprovodnih sudova iznad spavajućih okaca nateraće se voda u njih i izazvati njihovo kretanje. Takođe, mogu se razviti u lastare (krenuti) ako se obavi veoma kratka rezidba jednogodišnjih lastara na tzv. „čepove“, koji nose samo jedno crno okce ili su čak i bez njega. Spavajuća okca su nerodna, pa se ne uzimaju u obzir pri redovnoj rezidbi i planiranju prinosa. Ova okca predstavljaju poslednju rezervu u regenerciji čokota jer su najotpornija na niske temperature. Ako spavajuće okce, pod određenim uslovima, krene i razvije se u nerodni lastar, taj lastar se naziva jalovak. Na lastaru se pri osnovi nalazi nekoliko nabora jako zbijena kolenca.Na njima su sitna okca sa šiljatim vrhom-to su uglasta okca tj. najranije forme zimskih okaca. Crno okce je uglasto okce najudaljenije od osnove lastara. Anatomski posmatrano, ova okca se sastoje od po dva pupoljka. Po pravilu crna okca pri redovnoj rezidbi ne kreću, međutim, ako se reznik ili kondir oreže kratko na jedno okce, tada i crno okce kreće i najčešće se razvija u nerodan lastar. U normalnim uslovima, pri redovnoj rezidbi, crna okca se ne uzimaju pri planiranju opterećenja kondira i lukova rodnim okcima. Kada normalna (prava) okca u toku zime izmrznu, na crna okca se računa, ali ne radi roda u tekućoj godini, već radi obnove vegetativnog i rodnog potencijala čokota za narednu godinu. Na crna okca se obavezno računa, odnosno na lastare dobijene iz njih, kod oblika čokota na kojima se primenjuje samo dugi način rezidbe. Iznad crnih okaca na svakom kolencu jednogodišnjeg lastara nalazi se ožiljak od otpale lisne drške u vidu trougla sivocrne boje iznad kojeg je smešteno po jedno krupno okce koje se naziva pravo ili zimsko okce. Svako pravo-zimsko okce se razvijalo u pazuhu lista, odnosno iznad ožiljka trougla od otpale lisne drške smešteno je po jedno pravo-zimsko okce. Ožiljak od otpale lisne drške na jednogodišnjem lastaru služi kao orjentir prilikom redovne rezidbe za identifikaciju pravog-zimskog okca, kako se crna okca ne bi greškom ubrajala u prava-rodna okca. Svako pravo-zimsko okce po svom anatomskom sastavu je složeno, jer se sastoji od više pupoljaka – okaca, odnosno glavni pupoljak sa listićima i grozdićem, bočni (sekundarni) pupoljci, pobočni (tercijarni) pupoljci.Ime zimsko okce je dobilo po tome što se tokom jednog vegetacionog perioda stvaraju i diferenciraju,kao okca prezime i tek u proleće razvijaju lastare. Po morfološkim obeležjima,po veličini i obliku postoje razlike zimskih okaca zavisno od sorte i položaja okca na lastaru. Po veličini ih delimo na: mala ( italijanski rizling), srednja ( frankovka), Krupna ( kraljica vinograda ). Deblji lastari imaju krupnija okca a najrazvijenija su na sredini lastara. Osovine okca i lstara obrazuju određeni ugao zavisno od sorte i okca koja obrazuju veći ugao su odstojeća ,a ona koja obrazuju manji su prijanjajuća.Sa spoljne strane okce je prekriveno sa dve ljuspe,čije ćelije s jeseni oplutavajui tako štite pupoljke od niskih temperatura.Ova okca se sastoje od većeg broja pupoljaka od kojih se centralni s proleća razvija u glavni lastar, a ovi oko njega se nazivaju suočice i ima ih od 1-6.

Da bi pravilno obavili rezidbu potrebno je da se pridržavamo nekoliko osnovnih principa rezidbe: Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni zdravi i zreli jednogodišnji lastari koji su izrasli iz prošlogodišnjeg dvogodišnjeg drveta reznika, kondira ili luka. Najrodniji su lastari prečnika 6 – 12 mm, dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa prečnikom od 4 – 6 mm, kao i lastari sa prečnikom preko 12 mm. Drugi osnovni princip rezidbe polazi od činjenice da će prinos grožđa po čokotu biti utoliko veći, ukoliko se na čokotu ostavi veći broj kondira i lukova i veći broj okaca na njima, vodeći računa pri tom o vegetativnoj snazi čokota sa kojom mora biti usklađeno optimalno opterećenje čokota rodnim okcima. Treći osnovni princip rezidbe polazi od toga da se ne dozvoli brzo izduživanje glave čokota i krakova na njoj, krakova kordunica i rodnih čvorova na njima, kao i izumiranje rodnih čvorova na početku i u sredini krakova i njihovo pomeranje na održavanje samo na krajevima krakova kordunice. Treći princip rezidbe, ustvari, predstavlja borbu protiv sile polariteta. Radi usporavanja brzog izduživanja rodnih čvorova na čokotu treba se pridržavati pravila da se prilikom rezidbe dugi kondir, kratki ili dugi luk u rodnom čvoru ostave uvek iznad kratkog kondira, jer se dugi kondiri, kratki i dugi lukovi prilikom svake redovne rezidbe odbacuju i zamenjuju novim po pravilu vršnim lastarom iz kondira. Prilikom isključivo duge rezidbe prošlogodišnji luk se zamenjuje rodnim lastarom koji je izrastao iz crnog okca rodnog lastara ili jalovaka. Nakon rezidbe, popravku stubova, zatezanje žice, vezivanje loze i plitku obradu uraditi pre kretanja vegetacije, pre aktiviranja okaca.

Sanja Čokojević,
dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

[Autor]

Članci