[Pavlović GoranUčesnik]

U proizvodnji krompira, kao neophodna agrotehnička mera, javlja se potreba za ogrtanjem. Pošto krompir svoj produktivni organ-krtolu formira u zemljištu, od posebne je važnosti kada, kako i na koji način se formira banak, jer od toga u mnogome zavisi visina i kvalitet dobijenog prinosa krompira. Takođe, treba uskladiti i redosled izvođenja operacija u logičnu agrotehničku celinu. Zaštita krompira protiv korova uglavnom se obavlja primenom zemljišnih herbicida, koji deluju tako što formiraju tanak film i sprečavaju klijanje semena korova, pa mere obrade posle primene herbicida, narušavajući taj film, omogućavaju nesmetani rast korova. To znači da međurednu obradu (ako je neophodna), kao i ogrtanje krompira treba obaviti pre primene zemljišnih herbicida, a posle primene herbicida (prometrin, linuron, dual, stomp…) nije poželjno obavljati mere nege. U praksi se kod nas upravo često dešava obrnuto, a ogrtanje krompira se obavlja sa zakašnjenjem, pred cvetanje, kada se povređuje korenov sistem, formirane stolone i stablo što utiče na smanjenje prinosa i na neadekvatno obavljen agrotehnički zahvat.

Bez obzira kako se obavlja sadnja krompira (ručno ili mašinski), matična krtola treba da je pokrivena sa 10-12 cm zemlje. Kod mehanizovane sadnje prednji raonik sadilice otvara zemljište gde se polaže krtola 4-5cmod nivoa zemljišta (gornji deo krtole) i tanjirima se nagrće još zemljišta toliko da ukupno krtola od vrha ima 10-12cm pokrovnog sloja. Nešto veća dubina sadnje je moguća samo na peskovitom zemljištu. Banak koji formira sadilica je u preseku trougaonog izgleda sa oštrim vrhom, pa bi bilo poželjno lakim valjkom poravnati zbog boljeg upijanja vode i kako bi klice rasle prema površini, a ne bočno. Ovakav banak omogućava dobro zagrevanje zemljišta u proleće i i normalno klijanje i nicanje biljaka, ali on nije dovoljan za formiranje krtola pravilnog izgleda i visokog prinosa. U uslovima većih padavina banak erodira i zemljište se brže i više sleže. Proces nicanja biljaka traje kod nenaklijalih krtola 30-35 dana, a kod naklijalih 15-20 dana, što zavisi od toplotnih uslova. U ovom periodu potrebno je povremeno proveravati porast klice i dobro proceniti vreme nicanja kako bi se konačno formiranje formiranje banka obavilo blagovremeno. Pravo vreme za formiranje banka je pred samo nicanje, kada je klica došla do same površine zemljišta i već se uočava po neki formirani prvi list.

Čime ogrtati ???

U našim uslovima proizvođači koriste različita oruđa za ogrtanje. Najčešće su zagrtači sa više redova koje vuče traktor ili za jedan red koje vuče zaprega. Međutim, u zapadno-evropskim zemljama postoje specijalizovane mašine, roto-finišeri, za ovu operaciju (koriste se i za formiranje leja za mrkvu i dr.) koji imaju noževe u međurednom prostoru i rade na principu rotositnilice (freze) koje fino usitnjavaju zemljište. Na taj način se stvaraju praktično idealni uslovi za obrazovanje krtola po obliku i veličini, što rezultira vrlo velikom udelu tržišnih krtola u ukupnomprinosu. Istovremeno, ova oruđa vrlo efikasno uništavaju jednogodišnje korove koji su u fazi klijanaca ili su već iznikli, pa mnogi proizvođači i ne koriste herbicide, jer krompir brzo niče, prekriva zemljište i vrlo je konkurentan korovima u kasnijoj fazi. Pre upotrebe ovakvih oruđa rastura se predviđena količina azotnih đubriva za prihranu useva, koja se ravnomerno unose u zemljište. Posle formiranja banka 4-6 dana, kada se slegne zemljište mogu se upotrebiti zemljišni herbicidi za suzbijanje korova. Ako je banak dobro i pravilno formiran ne bi trebalo primenjivati dodatno ogrtanje.

Izgled banka…

Dobro formiran banak treba da je na poprečnom preseku trapezastog izgleda, kod koga je vrh širine 15-20cm, visine oko 25cm i nagibom bočnih strana u odnosu na zemljište, sa oko 30˚. Ovako moćno formiran banak omogućava vrlo stabilan vodni, toplotni i vazdušni režim u zoni formiranja krtola i visokog prinosa. Posebno velika uloga dobro formiranog banka dolazi do izražaja u ekstremnim uslovima, vrlo vlažnim ili sušnim godinama, ublažavajući ekstremno delovanje klimatskih faktora. Kod nas je primena savremenih mašina za formiranje banka tek u povoju. Od prošle sezone u Vojvodini se koristi nekoliko, a u zapadnoj Srbiji imaju samo dve, gde je najzastupljenija proizvodnja krompira. Cena ovakvih oruđa je takva, da se njihova primena isplati jedino u intezivnoj proizvodnji i na većim površinama. Zato bi, za proizvođače na manjim površinama, pravo rešenje bilo udruživanje sredstava za nabavku ovakvih mašina. Minimum isplativosti je bar 25-30 ha površine za jednu dvoredu mašinu za brdsko-planinsko područje. Neophodan je i traktor snage 60Ks sa pogonom na sve točkove. Kod ovako formiranog banka prskanje useva radi zaštite od bolesti i štetočina obavlja se traktorom sa uskim pneumaticima, ne širim od 30cm, da se ne bi „čepao“ banak.

Korišćen tekst Prof. dr. Zoran Broćić

Goran Pavlović

[Autor]

Članci