[Stefanović DejanUčesnik]

Lisna površina ima veoma veliki značaj za količinu prinosa i kvalitet grožđa.  Zato je veoma važno da se za svaku sortu i sve uslove sredine odredi optimalna lisna površina koja obezbeđuje najpovoljniji prinos i kvalitet grožđa. Postoje različite metode, koje možemo klasifikovati na destruktivne i nedestruktivne (s obzirom da li i u kojoj meri se uništava lisna – fotosintetska površina biljke).

Nedestruktivne metode mogu biti različite. Postoje metode koje se zasnivaju na korišćenju opreme pomoću koje se u samom polju snima lisna površina ili se očitava prodiranje sunčeve svetlosti indirektno određujući lisnu površinu, kao i instrumenti kojima se laboratorijski snima lisna površina i potom specifičnim kompjuterkim programom određuje. Takođe se lisna površina može odrediti i običnim skenerom uz korišćenje kompjuterskog programa (Photoshop). Druge nedestruktivne metode zasnivaju se na merenjima određenih elemenata liske i lastara i njihovim poređenjem sa lisnom površinom.

Postoje razni uređaji koji omogućuju brzo merenje lisne površine. Njihov način rada je raznolik, pojedini poseduju dvostruku providnu pokretnu traku koja hvata listove i kojom listovi „prolaze“ pored kamere. Kako listovi prolaze kameru, vrši se snimanje i očitavanje površine specijalizovanim programom. Time je omogućeno određivanje površine velikog broja listova za relativno kratko vreme. Osim ovoga neki od ovih uređaja se mogu koristiti i za merenje procenta obolele površine listova (što ih čini pogodnim za proučavanja u fitopatologiji).

Postoje i neka od konstrukcijskih rešenja uređaja, koji se mogu koristiti u samim zasadima (in situ), na primer prenosni uređaji za merenje lisne površine u zasadu vinove loze koji mere količinu sunčeve svetlosti koja prodire u zonu grozdova i dr. Napretkom tehnologije iznalaze se nova rešenja, tako Francone et al. (2014) ukazuju na moguću primenu specijalizovane aplikacije za smart mobilne telefone (PocketLAI) kao pogodnom alternativom za određivanje LAI upoređujući je sa korišćenjem ACCUPAR ceptometrom.
U svojim ispitivanjima Montero (2000) je koristeći LI-COR 3100 i klasičan skener (Epson GT-8000) došao do veoma visokog koeficijenta korelacije (r >0,99), ali primeni skenera daje prednost navodeći sledeće razloge: više uzoraka može se analizirati, manja eksperimentalna greška, minimalna subjektivnost, jednom kada su listovi skenirani detaljna analiza se može sprovesti kasnije.
Upoređivajući indeks lisne površine dobijenog korišćenjem LI-COR LAI-2000 i destruktivnom metodom (skidanjem lišća, sušenjem, merenjem lisne mase i izračunavanje primenom regresione jednačine) došlo se do zaključka da rezultati na pojedinačnom čokotu nisu zadovoljavajući odnosno pokazuju nizak koeficijenat korelacije, dok su merenjima pet susednih čokota postignuti veoma dobri rezultati (Ollat N. et al, 1998). Ispitivanja su obuhvatila Semillon i Sauvignon blanc u gustoj sadnji (5555 čokota/ha) i Cabernet franc (2525 čokota/ha). Nepodudarnost rezultata dve metode na pojedinačnim merenjima čokota se tumače time da lišće svakog čokota u izvesnoj meri preklapa susedne čokote. Nasuprot tome merenje indeksa lisne površine na manjim grupama čokota sa LAI-2000 i destruktivnom metodom pokazalo je dobro slaganje dobijenih rezultata (visoku korelaciju).
Johnson i Pierce (2004.) navode da upotreba LAI-2000 kao indirektne metode merenja indeksa lisne površine treba da bude praćena metodama direktnog merenja (defolijacije, merenja lisne mase i površine lista sa LI-3000, i potom izračunavanjem ukupne lisne površine). To je iz razloga kalibracije metode sa LAI-2000, obzirom da su u svom radu utvrdili izvesna odstupanja ove dve metode.
Destruktivne direktne metode merenja lisne površine zahtevaju prikupljanje listova u polju i zatim njihovo prenošenje u laboratoriju na analizu. Ovakav način daje dosta tačne podatke ali istovremeno se uništava fotosintetska površina biljaka uz priličan utrošak vremena i rada. Metode in situ korišćenjem prenosivih uređaja omogućuju direktan nedestruktivni način merenja, ali su često skupe. Druge nedestruktivne metode se zasnivaju na empirijskim odnosima između lisne površine i drugih promenljivih lista i lastara i mogu dati pouzdane podatke bez korišćenja skupocene opreme.

Mabrouk i Carbonneau (1996) su predložili jednostavan model procene ukupne lisne površine koji se zasniva na korelaciji između ukupne lisne površine i dužine osnovnih lastara i zaperaka. Metoda je pogodna jer ne zahteva posebnu opremu, međutim dužina lastara nije uvek u korelaciji sa lisnom površinom.

Primenu empirijskog modela za utvrđivanje lisne površine lastara zasnovanu na broju listova lastara i površine najvećeg i najmanjeg lista predložili su Lopes i Pinto (2005). To je predstavljalo zamenu prethodno predloženog modela od strane istih autora (Lopes i Pinto, 2000) a koji je uključivao četiri promenjive: dužinu lastara, broj listova, površinu najvećeg i najmanjeg lista. Kasnije, Lopes i Pinto (2005) navode da dužina lastara nije uvek u visokoj korelaciji sa lisnom površinom i da nema značajniji uticaj te su ovu promenjivu isključili.

Bеšlić, Тоdić, Маrkоvić (2007) predstavljaju visoku korelaciju u utvrđivanju asimilаciоne pоvršinа nеdеstruktivnоm mеtоdоm nа оsnоvu izrаčunаvаnjа kоrеlаciје izmеđu dužinе dоnjih bоčnih nеrаvа listа i njеgоvе pоvršinе, pо mеtоdi Lopes i Pinto (2000). Primеnоm rеgrеsiоnоg prоrаčunа pоvršinа listоvа nа lаstаru i zаpеrcimа sе оdrеđuje nа оsnоvu tri prоmеnlјivе: brоја listоvа, pоvršinе nајvеćеg i nајmаnjеg listа, а nа оsnоvu brоја lаstаrа nа čоkоtu izrаčunаva sе ukupnа lisnа pоvršinа tоg čоkоtа. Potvrdu primene ovog tipa metode kao validnog i pouzdanog načina određivanja lisne površine dali su i Bešlić i dr. (2010) na sorti Frankovka i Sanchez-de-Miguel et al. (2011) na sortama Syrah, Cabernet Sauvignon, Cabernet franc, Merlot,Tempranillo.

Da se dužina dva glavna lisna nerva može koristiti kao lisni parametar za merenje površine listova ukazuju i Stikić i dr. (2008) kod sorte rajnski rizling gde su postigli visok stepen korelacije između aktuelne i izračunate lisne površine. Autori navode ovu nedestruktivnu metodu kao jednostavnu i tačnu metodu koja omogućava merenje velikog broja listova u uslovima polja.

[Autor]

Članci