[Vujić RadosavUčesnik]

Organizacija pojilišta i tehnika pojenja ovaca na paši predstavlja često jedan od značajnijih problema za uspešnije korišćrnja pašnjaka na određenim lokalitetima. Mogućnosti njegovog rešenja ponekad su veoma oskudne ili čak neizvodljive. To je istovremeno razlog što se za obezbeđivanje potrebne vode za piće koriste različiti izvori: reke, jezera, potoci, izvori, lokve, razne kaptaže, kišnica, lednici, sneg, a zatim voda bunara (kopanih i bušenih) i vodovodna mreža. Kod toga, sasvim je izvesno da higijenska ispravnost vode često ne zadovoljava. Samim tim se i samo pojenje ovaca vrši na neadekvatan način što se sve može, i po pravilu odražava na zdravstveno stanje ovaca, širenje određenih parazitskih oboljenja i zaraza što naravno dovodi i do ekonomske štete uzrokovane smanjenjem proizvodnosti životinja ili čak i značajnijih gubitaka uginjavanjem obolelih, odnosno zaraženih grla.
Najteže je pri nomadskom i slobodnom sistemu držanja ovaca kada se izgradnja pojilišta ne poklanja nikakva pažnja tako da ovce piju vodu gde stignu. Pri tome veoma često one ulaze u vodu i tako je piju, a istovremeno je zagađuju ekstremitetima i prljavštinom. Tu su i najveće mogućnosti zagađenja vode kao i prenošenje raznih parazitskih i zaraznih bolesti.Proizvođači, odnosno krupne ovčarske farme čak i pri slobodnom sisitemu napasanja ovaca morali bi na određenim delovima da izgrade higijenska pojila sa odgovarajućim koritima za vodu u koje bi voda dolazila iz određenih izvora ili recipijenata putem slobodnog pada, pomoću raznih pumpi ili na drugi način.
Korita za vodu mogu biti izgrađena od različitog materijala i postavljena na ocednoj,popločanoj ili rešetkastoj podlozi tako da prolivena voda ne pravi blato i ne otežava pristup pojilu a istovremeno ne predstavlja opsnost od različitih parazitarnih, zaraznih i drugih oboljenja. Neophodna je i adekvatana dezinfikacija korita kao i povremena kontrola higijenske ispravnosti vode.

Pri organizovanoj ispaši na pregonima ili permanetnim pašnjacima treba obezbediti i jasno obeležena i jasno vidljiva pojila kojima ovce mogu prilaziti u svako doba. Mogiu biti korita sa plovkom ili cisterne sa automatskim pojilicama vezanim za recipijent određenog kapaciteta. Mogu biti stacionirana ili pokretna tako da se mogu premeštati sa pregona na pregon ili sa pašnjaka na pašnjak. U ovom poslednjem slučaju mora se postaviti vodovodna mreža,odnosno dovod vode do svakog pojila. Ovako ovce mogu da piju vodu po potrebi i po volji, a uobičajne količine iznose u proseku oko 2-3l po kg konzumirane SM.

Ovce su na neki način slične kamilama i magarcima po tome što su u stanju da pri jednom pojenju takvu količinu vode koja je jednaka ¼ njene telesne mase. Ovim se objašnjava sposobnost ovce da pređe bez vode značajne distance i da iza toga, bez vidljivih negativnih posledica popiju značajne količine vode. Ipak, sigurno je da blagovremeno pojenje i uzimanje vode po volji omogućava i optimalne proizvodne performanse ovaca pogotovu kada su u pitanju grla sa visokim potencijalom rasta ili ona koja daju velike količine mleka.

PSSS Valjevo
dr Radosav Vujić

[Autor]

Članci