- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 11 godine, 4 meseci ranije by Stojković-Jevtić Snežana.
-
AutorČlanci
-
21.05.2013 u 13:11 #513065Stojković-Jevtić SnežanaUčesnik
Jedna od mera je redovno provetravanje prostora.To je osnovni način održavanja optimalne temperature i vlažnosti vazduha.Plastenci sa krovnim otvaranjem su mnogo bolje rešenje u našim klimatskim uslovima od plastenika sa bočnim otvaranjem.
U specifične mere nege spadaoblika postavljanje oslonca,vezivanje i formiranje uzgojnog oblika.Povećanjem broja rodnih grana po biljci povećava se ukupan prinos,ali se ovom merom smanjuje rani prinos i pogoršava njegov kvalitet.U zavisnosti od cilja proizvodnje formira se i odgovarajući gajeni oblik biljke.
Zato se paradajz u ranoj proizvodnji gaji na jedno, ređe na dva stabla.Ako se gaji na dva stabla ostavlja se prva bočna grana.Ostali bočni izdanci se odstranjuju u ranoj fazi do dužine od 5 cm.Odstranjivanje treba obaviti oštrim nožem,eventualno makazama ako su bočni izdanci preko 10 cm.Ako se paradajz gaji na jedno stablo onda se kod ranih sorti vrh glavnog stabla zakida iznad četvrte ili šeste cvetne grane ,a kod kasnih sorti iznad šeste do osme cvasti.Iznad poslednje cvasti ostavlja se maksimalan broj listova.
Na otvorenom polju oplodnju pomažu vetar i insekti .U zatvorenom prostoru njihovo delovanje je smanjeno pa se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos.Zbog toga treba pomoći oplodnju : veštačkim košnicama sa bumbarima( 3 košnice na 1 000 m 2),električnim zujalicama ,protresanjem noseće konstrukcije,ventilatorima.
Zakidanje zaperaka i donjih listova takođe je jedna od mera nege.Donje listove treba zakidati ispod cvetne grančice u kojoj započinje zrenje.
Određivanje zalivnih normi i intervala između zalivanja je veoma važno u proizvodnji.Vrši se vizuelnom metodom(nije pouzdana),sistemom dva ili više tenziometara i električnim senzorima(najpouzdaniji ali i najskuplji metod).Na nedostatak vlage paradajz je najosetljiviji u fazama:posle rasađivanja ,cvetanja i plodonošenja .U fazi kaljenja rasada ,kao i posle rasađivanja treba privremeno zasušiti biljke ,a kasnije u fazi intenzivnog porasta pojačati navodnjavanje.
U savremenim sistemima gajenja paradajza prihranjivanje mineralnim đubrivima se obavlja preko sistema za navodnjavanje.U određenim fazama razvoja biljke zahtevaju neka hraniva u većoj ili manjoj meri.Posle rasađivanja u periodu od 8 -10 dana treba koristiti formulacie N : P : K 1:2:1. U periodu intenzivnog vegetativnog porasta do momenta cvetanja (3 – 4 nedelje) koristiti formulacije u odnosu 1:1:1.Od zametanja do prve berbe odnos hraniva treba da je 2:1:3,odnosno forsira se kalijum. Od prve do poslednje berbe odnos NPK je 2:1:4 gde je kalijum još prisutniji. Većina đubriva već sadrži i mikroelemente pa stoga, naročito u drugoj polovini vegetacije treba dodavatu kalcijum i magnezijum i to prema preporuci stručnog lica.Snežana Stojković-Jevtić
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.