У појединачним случајевима, механичким мерама заштите могу се остварити завидни резултати. Механичке мере су показале најбоље резултате у воћарству. Ако се констатује рак на садницама воћака (Agrobacterium tumefaciens), оне се морају почупати и уништити. При орезивању воћака треба обратити пажњу на суве гране и гранчице, као и на појаву рак-рана или тумора на гранама и одстранити их. Тиме се утиче на сузбијање болести као што су na пример Erwinia amylovora, Monilinia spp. и друге. Током вегетације на неким сортама јабуке се могу јавити бели младари од Podosphaera leucotricha. Њих треба уклонити и уништити, јер представљају извор заразе. Многи патогени презимљавају у опалом лишћу(Venturia inaequalis, Plasmopara viticola) или плодовима па и њих треба уклонити и закопати. У одређеним случајевима треба се извршити кречење и уништавање јако оболелих биљака. После орезивања воћака и винограда гране треба склонити са њиве и спалити.
Механичке мере могу да се примењују и у ратарству и повртарству. Заоравањем биљних остатака после жетве уништавају се трајни органи гљива и тиме превентивно делује на смањење заразе. Чупањем и одстрањивањем оболелих повртарских биљака може се спречити даље ширење болести и на тај начин ефикасно спречити ширење инфективног полегања расада у топлим лејама.
Физичке мере подразумевају примену физичких средстава у заштити биљака од патогена и имају ограничену примену. Једна од најзначајнијих је термотерапија. Њоме се превасходно сузбијају патогени који се налазе на површини семена и успешно је примењивана у сузбијању проузроковача гари пшенице и јечма (Ustilago tritici,Ustilago nuda) као и неких бактерија (Xantomonas) и вируса. Инактивација се врши на температури од 52-53⁰С, вируса 35-54⁰С. Потапањем семена пасуља у топлу воду (прво у времену од 20 часова на температури од 15⁰С, а потом 25 минута при температури од 50-60⁰С) може се сузбити проузроковач бактериозне пламењаче Xsanthomonas campestris. Teрмотерапија има посебан значај код вирусних болести. Почетна температура за лечење таквих биљака је 34-35⁰С и може се незнатно повећати. Повећањем температуре скраћује се излагање биљака њеном деловању. Топлотно лечење има највећи значај за добијање безвирусних биљака које се вегетативно размножавају. Основно правило у примени термотерапије је да делује на патогена, али не и на биљне органе.
Grujić Dušan
Grujić Dušan